Najbolnije slike NATO bombardovanja: Borila sam se sa suzama pred scenama zbog kojih zločine iz 1999. definitivno nikada neću oprostiti (FOTO)

Sve je tu, sem onih koji su žrtvovali živote za ovu zemlju i nas

- Šta je ovo? Gde je deda?

- Lele, lele... Deda je poginuo. Pa, jao deda, jao deda, zašto... Zašto?

Preporučujemo

Gledam u ekran na kom se iznova i iznova vrti snimak u kojem stariji čovek leži u ogromnoj lokvi krvi, dok njegova porodica stoji sa strane i zapomaže. Poginuo je od kasetne bombe 1999. godine, u Nišu. Kasetne bombe i tada su bile zabranjene svim međunarodnim ratnim konvencijama, ali ih je NATO bacao da bi ubijao civile.

Snimak se vrti i vazduh u sobi postaje sve teži. To je tek druga prostorija u koju ulazim otkako sam došla na izložbu "Odbrana 78" u Muzeju grada Beograda, a već se osećam kao da ću svakog trenutka zaplakati. Najave iz Ministarstva odbrane bile su tačne - ovo je verovatno jedna od najpotresnijih izložbi o bombardovanju 1999.

Sve je tu, sem onih koji su žrtvovali živote za ovu zemlju i nas. Tu su vojničke uniforme koje su neki prvi put obukli baš te godine, na služenju vojnog roka, a onda su sticajem nesrećnih okolnosti, poslati u rat. Tu je nemačka bespilotna letelica koji su naši oborili 16. maja. Na zidu je i pismo koje su albanski teroristi iz UČK poslali uz sliku klanja srpskog civila. I odmah pored pisma je i ta slika.

U pozadini se čuje muzika. Nije patetična i tugaljiva, samo pomaže da tišina ne učini susret sa istinom još težim.

Ulazim u sobu kojoj su stvari pilota Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka. To je onaj junak što je 4. maja 1999. prišao avionu u kojem je bio mladi pilot i izvukao ga uz reči "Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću". Izvukao je mladog kolegu i poleteo put rodnog kraja. Radar je pokazivao stotinak neprijateljskih pravih i lažnih ciljeva, a na drugoj strani je bio Pavlović - sam! To je bio njegov poslednji let.

U drugoj prostoriji su fotografije i imena poginulih heroja sa Košara. Čuju se stihovi:

"S’ ovog boja majko, povratka mi nema,

Ko Košare čuva, zna da zlo se sprema.

Ja ti majko živ se vratit’ kući neću,

I sad već u crkvi zapali mi sveću." 

Njih 108 nikada se nije vratilo kući.

I ne čudi što je jedna od poslednjih soba na izložbi, ona koja najviše boli. Tu je replika drveta sa uramljenim slikama poginule dece i mladih, a u uglu, kao simbol stradanja, zasebno stoji velika fotografija Milice Rakić u bade mantiliću. Na današnji dan je stradala. Spremala se za spavanje, pa ju je majka stavila na nošu u kupatilu i otišla u sobu da joj pripremi krevet.

Začula se jaka detonacija, stakla su popucala, pločice i fasada, sve se razletelo! Mala Milica ležala je u lokvi krvi. Otac ju je odmah odvezao u bolnicu, jer nije mogao da prihvati. Pa ni onda kada su lekari rekli da je to kraj.

Ova izložba nije za maloletne, ali za sve nas ostale moglo bi se reći da je obavezna. Otvorena je svakog dana od 10 do 19 sati, osim ponedeljka. Skupite hrabrost i malo volje, u čast onih kojih više nema i koje nikad ne smemo zaboraviti.

NAPOMENA: Veliki broj fotografija nismo objavili zbog veoma uznemirujućeg sadržaja.

VIDEO: Majka heroja sa Košara otkriva ko je i kako ubio Tibora Cernu

(M. Leskovac)