U Mačvi nema ko da kopa grobove, a ručak za dušu pokojnika organizuju u svečanoj sali

"Profesionalni" ukopnik iz jednog sela kaže da se ne raduje kada neko umre, ali da se novac lakše zaradi kopanjem rake nego celodnevnim radom na njivi ili kao ispomoć kod majstora zidara. Za nekoliko sati posla naplati se 2.000 dinara, od domaćina dobije i neki dar, obično peškir, a obezbeđeni su doručak i ručak

Ni najveći pesimisti u Mačvi nisu slutili da će da će se jednog dana plaćati i iskop rake na groblju, a ručak za dušu pokojnika organizovati u - svečanoj sali! Odstupanje od tradicije je sve prisutnije, jer je u selima mnogo više starih ljudi koji ašov ne mogu ni da podignu. Mlađima je jednostavnije da sve plate: ukopnika, zakup sale ili restorana gde će organizvati ručak za dušu pokojnika ili pak da naruče i plate kompletan ketering.

- U mom selu još uvek se u velikoj meri zadržao običaj da se za ukopnika pozivaju komšija, rođak ili prijatelj. Porodice su se među sobom oduvek pozajimljivale prilikom sahranjivanja, i danas je tako ulgavnom gde ima radno sposobnih. Ali poslednjih godina sve češće se za iskop rake pozivaju ljudi u selu koji to obavljaju za novac - kaže Siniša Sević, predsednik mesne zajednice Crna Bara.

Preporučujemo

Ukopnici su uglavnom nadničari koji po selu rade fizičke poslove. Zakazuju se telefonskim pozivom ili se pak sami javljaju u kući žalosti da bi ponudili svoje usluge.

"Profesionalni" ukopnik iz jednog sela kaže da se ne raduje kada neko umre, ali da se novac lakše zaradi kopanjem rake nego celodnevnim radom na njivi ili kao ispomoć kod majstora zidara. Za nekoliko sati posla naplati se 2.000 dinara, od domaćina dobije i neki dar, obično peškir, a obezbeđeni su doručak i ručak.

Dok u Glogovcu skoro svaku sahranu obavlja ista ekipa od tri ukopnika, u Klenju i Dublju ukopnike još uvek plaćaju samo u posebnim slučajevima - kada porodica pokojnika nema najbliže rodbine i prijatelja. U Badovincima se retko obavi sahrana bez plaćanja ukopnika, izuzev u delu sela poznatijem pod nazivom "Moskva" gde se komšije i prijatelji još uvek ispomažu.

- Od deset sahrana eventualno za jednu se ne pozivaju ljudi koji kopaju raku za novac. Kod nas je to uređeno u okviru mesne zajednice koja je angažovala dva ukopnika pa je dovoljno samo pozvati mesnu zajednicu. Oni idu kroz selo i pozivaju na sahranu i obave iskop rake i sahranu za 6.000 dinara - kažu u ovom selu.

U varošici Bogatiću sve poslove oko sahranjivanja, pa i iskop rake obavljaju radnici Javnog komunalnog preduzeća. Ukopnici koštaju 6.000 dinara bez poreza, a sahranjivanje 9.500 dinara. Obed za dušu pokojnika, koji sledi posle sahrane, uglavnom se organizuje u restoranima i svečanoj sali koja se nalazi u blizini groblja.

U cenu zakupa sale uračunat je i kompletan meni pripremljen u dogovoru sa porodicom.

U selima se ovaj običaj još uvek uglavnom upražnjava kod kuće pokojnika. Ali, sve češće se na trpezu iznose gotova jela, od čorbe do štrudle, koja se poručuju kod preduzimljivih vlasnika restorana ili svečanih sala koji su, prilagođavajući se novim trendovima, ponudu usluga keteringa vrlo brzo proširili sa veselja na sahrane.

(D. Grujić)