"Bolest ne bira, a đe baš Njegoš, kukala nam majka": Jedni osuli paljbu po Nikolini i roditelju koji to podržava, drugi ih brane od "primitivaca" (ANKETA)

Najvažnije je da je dete srećno, poručuje Svetlana koja je prihvatila da je njen sin Njegoš sad Nikolina

"Prvo bih ubio nju, a onda sebe". Ovako mi je kolega u redakciji kao iz topa odgovorio na pitanje kako bi reagovao kad bi mu ćerka jednog dana rekla da menja pol.

Rasprava se povela povodom slučaja Svetlana Stević, majke koja je rodila Njegoša, a 18 godina kasnije saznala da on želi da bude Nikolina. Za razliku od mog kolege, Svetlana je odlučila da to sasvim mirno prihvati. Dete joj je, kaže, nestajalo zbog tuge, gubilo se kao senka, a sada je srećno.

Preporučujemo

- I to je najvažnije - poručuje ova majka.

Ali, zar ne žele svi roditelji da im deca budu srećna? Zašto se neki odreknu deteta i prekinu svaki kontakt sa njim kad čuju da želi da menja pol? Zar tada više ne važi ona čuvena "ma samo nek je živo i zdravo".

Očigledno ne, bar sudeći po komentarima. Mnogi su najoštrije osudili Svetlanu i osuli paljbu po njoj i njenoj ćerci (a nekada sinu).

"Bolest ne bira, strašno", "A đe baš Njegoš, kukala nam majka", "Da je bila prava majka, to joj se nikad ne bi dogodilo"... Negativni komentari samo se nižu.

"TU SAM AKO HOĆE DA SE IZLEČI"

E, tu dolazimo do objašnjenja. Mnogi roditelji žive pod ubeđenjem društva i tradicije da je promena pola bolest, objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević. A kada dete ne odustaje od operacije promene pola, za takve roditelje je to kao da ono ne prihvata da se izleči. Često se od takvih roditelja može čuti "da je odustao, ja bih mu pomogao da se izleči i krene dalje. Ovako ne želim da imam išta s tim."

I takvi roditelji su većina, kaže psihoterapeut Zoran Milivojević, a njihovoj deci to ostaje kao najveća bol.

- To je jedna od najbolnijih tema za sve u LGBT zajednici, a naročito za trans osobe. Situacije u kojima postoji podrška su i dalje izuzetak, dok su roditelji u Srbiji po pravilu (i po rezultatima istraživanja) skloni ili da prekinu ili da smanje kontakt sa svojom decom. Tome doprinose duboko ukorenjene predrasude i verovanje da biti LGBT osoba nije normalno i da predstavlja poremećaj ili bolest - priča Milivojević.

"DETE VIDE KAO PROIZVOD: VIDI, SVETE, ŠTA SAM NAPRAVIO"

Predrag Azdejković, urednik gej magazina "Optimist", kaže i da jako veliki broj roditelja vidi decu kao svoje vlasništvo.

- Dete posmatraju kao svoj proizvod, u smislu "evo, svete, gledaj ga i divi se kako sam ja super roditelj". I kad naiđemo na tako neke situacije gde društvo može da bude negativno raspoloženo, roditelji to vide kao problem, pitaju se kako će oni to da hendluju, kako će oni da to prevaziđu - navodi Azdejković.

Na kraju krajeva, izričit je Azdejković, ne može roditelj da određuje šta je detetova sreća.

- Ne može roditelj da kaže detetu: evo, živećeš po ovim standardima i bićeš zadovoljan. Srećom, kod mlađih roditelja, u mojoj generaciji, primećujem da decu ipak gledaju kao nezavisne individue i zato se nadam da će u budućnosti biti mnogo više onih koji će decu voleti i podržavati bez obzira na to kog su seksualnog opredeljenja i pola - poručuje Azdejković.

Ostavite nam vaše miljenje o ovoj temi u komentarima.

VIDEO: Odrekli se muškosti i "progledali": Ovi poznati su promenili pol i niko ne može da veruje

(M. Leskovac)