Danas su Blagovesti: Uradite ovo u narednih 7 dana ako želite da vam mir i novac uđu u kuću zauvek
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod"
Danas se praznuje jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika Blagovesti, dan kada je arhangel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.
Preporučujemo
Pojavio se snimak Kalinićeve tuče iz drugog ugla: Ubio je boga u navijaču, brutalnim udarcima pesnicama u glavu! (VIDEO)
Srpkinja "pospremila" 13.600 evra crnogorskim gazdama: Iz vile na primorju čudno je nestajao novac, a inspektori su brzo rešili zagonetku
Iako se smatra da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano. U praskozorje bi se pevala devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem.
Običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuča, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali. Negde se verovalo da devojke uoči ovoga dana treba da nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.
U narodu Blagovesti važe kao dan koji se svetkuje zbog zmija. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije.
Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Verovalo se i da se na ovaj dan žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele porod, one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.
Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu. Predanje kaže da ni ptice na Blagovesti ne prave svoja gnezda.
Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.
Na sutrašnji dan pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.
(Telegraf.rs)