Spremačica iz Vlade Srbije završila je kao beskućnik kod auto-puta: Muž je izbacio iz kuće i sad živi u prikolici, kaže da je tamo hladno ko u grobu (FOTO)

Ružica je starost do čekala bez struje i vode, bez ogreva, sama u „konzervi“ smeštenoj u jarku između autoputa i magistralnog puta kod Vladičinog Hana

Ružica Karamarković (63) sa adresom u Beogradu i životom u Polomu kod Vladičinog Hana, ima samo jednu želju, da što pre nađe neki krov nad glavom da još jednu zimu ne dočeka na ulici. Bila je spremačica u Vladi Srbije, bila u braku, imala je stan i iole pristojan život.

Usledila su neslaganja sa suprugom, bolest i razilaženje, da bi Ružica starost dočekala bez struje i vode, bez ogreva, sama u „konzervi“ smeštenoj u jarku između autoputa i magistralnog puta u Polomu, na Koridoru 10.

Preporučujemo

- Zvanično još se vodim da živim u Beogradu, ali me je muž isterao iz stana i ništa mi nije dao.

Stan i ostala imovina, sve je ostalo njemu, iako ne živimo zajedno više od 16 godina zvanično nismo razvedeni, tako da mnoga prava ne mogu da ostvarim jer sam zvanično u braku, na drugoj adresi u gradu udaljenom 350 kilometara od mesta gde stanujem poslednjih nekoliko godina.

Živim od 14.000 dinara penzije, jer sam morala zbog obolelih živaca i nervoze da se ranije penzionišem - počinje svoju priču Ružica.

Kako nije imala gde, došla je kod oca, koji je u Polom došao iz planinskog sela Ružić.

- Otac je radio na toj kući i vlasnici su mu obećali da može da ostane tu da koristi neke prostorije do smrti. Tako smo nas dvoje živeli tu nekoliko godina, ali bez struje i vode, jer nismo imali čime da plaćamo, ali ipak u kući, relativno blizu do lekara i prodavnice iz koje smo se snabdevali. Otac je prošle godine umro, a vlasnici odlučili da ruše tu kuću, pa sam ja završila ovde u prikolici, koju mi je brat ostavio. Ovde sam sama na putu, bez ikakvih uslova za život, bez mogućnosti da odem u Beograd i zvanično se razvedem i ostvarim neko svoje pravo - navodi ova žena.

Proteklu zimu nekako je pregurala, jer je utočište našla u kući koja se ruši.

- Kada su vlasnici otišli, ostavili su mi jedan podrumčić i u njemu sav nameštaj, a prostorija je imala vodu i struju. U podrumčiću sam mogla da kuvam, da grejem vodu i kupam se, jednom rečju da normalno živim i da mi bude toplo. Međutim, ta kuća treba da bude srušena do temelja, te sam morala da odem i iz tog podrumčića i evo me u prikolici preko puta. Ne smem da dočekam zimu ovde, jer ću umreti od hladnoće. Ljudi su ovde u Polomu dobri, ja sam se navikla na njih i ne bih volela da idem iz ovog sela. Želja mi je da ako neko može da mi u selu ustupi neku napuštenu prostoriju za stanovanje, jer u prikolici nema života. Nije me strah, uspavljuje me buka kamiona, a od obližnje pumpe dopire i svetlost, tako da nisam baš u potpunom mraku - opisuje svoj život Ružica.

Zbog nenadležnosti pojedinih institucija sa lokala, jer je Ružica zvanično Beograđanka, za nju izostaje pomoć i mogućnost stambenog zbrinjavanja. Od opštine je dobila paket hrane jednom prilikom, neku jednokratnu pomoć i to je sve. Ljudi iz sela joj pomažu, a najviše vlasnici obližnje prodavnice kod kojih često boravi.

- Imam dve želje, jedna je da ne dočekam zimu na putu, a druga da dobijem neke konzerve hrane, da ih ne kupujem, jer su mnogo skupe. Ovde ne mogu da kuvam, nemam frižider i to je jedini način da se jedući iz konzervi prehranim - dodaje Ružica.

Visoke martovske temperature obradovale su ovu ženu, koja je prolećnje sunce jedva dočekala, jer je kako kaže u kamp prikolici hladno kao u grobu. Ona se nada da će se neko smilovati, država, opština ili ovdašnji meštani, kako ne bi zimu dočekala sama, na putu, bez grejanja i osnovnih uslova za život.

VIDEO: Baka Nevenku je po hladnoći ćerka izbacila na ulicu

(S. T.)