Na ovom mestu je i reka Mlava zanemela kada su stigle tragične vesti sa Kosovskog boja

Legenda kaže da u Homoljskim planinama postoji skriveno blago koje je planina progutala

Svake godine na Đurđevdan, iz pukotine u steni iza manastira Gornjak počinje da kaplje voda. Kap po kap sliva se do male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju kako bi umili bolesne oči. Iz iste stene raste, ali nešto dalje, raste loza za koju se veruje da leči neplodnost. To je tek početak otkrivanja magije koju kriju Homoljske planine.

Gornjačka klisura, sa ostacima srednjovekovnog grada Ždrelo i opčinjavajućim manastirima, smatra se svetom kotlinom i dom je velikog broja mitova i legendi. Kako ova klisura predstavlja jedini prolay kroz planinski masiv, još se zove i "Kapija Homolja".

Manastir Gornjak, Foto: G. A.

Gornjak je zadužbina kneza Lazara, mali manastir u steni i pod njom, skriven visokim rastinjem i šumom.

Manastir je delom sagrađen u steni, Foto: G. A.

Iznad manastira, izdubljena u steni, i dalje stoji isposnica monaha Grigorija sinaita čije se mošti takođe smatraju čudotvornim, jer kažu da pomažu bolesnima da ozdrave. Kada na Đurđevdan iz stene počne da kaplje voda, vernici veruju da su to suze samog isposnika Grigorija, koji i danas nalazi način da pomogne svom narodu.

Gornjak krije mnoge mitove, Foto: G. A.

I sama Gornjačka klisura, tik ispod manastira, krije jednu retku prirodnu pojavu. Naime, na jednom delu rečnog toka, dugom oko sto metara, Mlava se uopšte ne čuje, pa je ovaj deo dobio naziv "Voda koja ćuti".

Manastir Blagoveštenje, Foto: G. A.

Po jednoj legendi, glasnik sa Kosova je upravo na ovom mestu narodu javio vesti o izgubljenoj bici. U tom trenutku sve je zanemelo. I ljudi, i planina, i šuma, i voda. Od tog trenutka žubor Mlave se ovde više nije čuo.

Manastir se u potpunosti nalazi u steni, Foto: G. A.

Nešto dalje nalaze se ostaci još jednog srednjevekovnog manastira - manastira Blagoveštenje koji je podigao despot Stefan Lazarević. Oni koji ne gledaju oko sebe dok putuju lako mogu da prođu pored njega neprimetno, jer se prorezi koji vode u pećinu lako stapaju sa okolnim planinama.

Krst ispred manastira, Foto: G. A.

Kada se krene malo dublje, ka podnožju planine Beljanice, dolazi se do dragulja prirode pored kojih ćete se osetiti kao da ste upali u neku bajku. U pitanju su vrela. U Žagubici, na mestu gde se Beljanica spušta u Homoljsku kotlinu, nalazi se vrelo Mlave, a na oko 35 kilometara od Žagubice leži skriveno Krupajsko vrelo, okruženo bajkovitim puzavicama, gustim rastinjem i golim granama drveća iza kojih se otkriva plavo zelena magija.

-Do manastora se penje strmim stepenicama, Foto: G. A.

Voda kroz koju se presijava sunce stvarajući nekoliko različitih nijansi ispunjava duboko, hladno jezero, na čijem se kraju nalazi ulaz u pećinu. Pola ulaza je iznad, pola ispod nivoa vode, a igra senci i odsjaja čini da ulaz dobije oblik srca.

Krupajsko vrelo, Foto: G. A.

Osim lepote koja se vidi, ovo vrelo ispod površine krije još fascinantniju priču koju su nam otkrili ronioci koji su uspeli da se spuste do 123 metra dubine i da naiđu na čitav lavirint podzemnih kanala i polupotopljenih prećina koje se završavaju u tamnom bezdanu.

Pola ulaza u pećinu je ispod vode, Foto: G. A.

Legenda kaže da u Homoljskim planinama postoji skriveno blago koje je planina progutala i koje se sada nalazi na dnu zlatne pećine koju čuva Tartor, vodeni duh.

Iako ovo blago još nije pronađeno, posetioci ovog kraja mogu da uživaju u drugoj vrsti blaga, termalnim vodama banje Ždrelo, najmlađe banje u Srbiji.

Foto: G. A.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)