Ovo je jedina škola u centru Beograda u kojoj broj učenika raste i to zbog jedne stvari koju će drugi đaci po Srbiji tek dobiti (FOTO)

Plan Ministarstva prosvete je da, za početak, ovaj projekat zaživi u 100 škola

Osnovna škola "Drinka Pavlović" jedina je u užem centru Beograda u kojoj se broj đaka ne smanjuje. Naprotiv. Roditelji se svake godine utrkuju da svoje dete upišu baš ovde i to najviše zbog, kako direktor kaže, školske kuhinje.

Možda zvuči banalno, ali u situaciji kada nam školarci pola dana žive na čipsu i koka-koli, i kada je svako treće dete u Srbiji gojazno, ne čudi da bi mame i tate dale sve kada bi njihovi mališani u školi mogli da jedu "kuvano".

Preporučujemo

Plan Ministarstva prosvete, o kojem je Telegraf.rs već pisao, je da, za početak, 100 škola u Srbiji đacima omogući ishranu baš kao škola "Drinka Pavlović". Evo kako to izgleda.

Učenici imaju užinu i ručak koji se spremaju tako da zadovolje nutritivne potrebe mališana u tom uzrastu. To znači da obroci imaju dovoljno vitamina, ugljenih hidrata, proteina... I mnogo manje šećera nego što su deca navikla.

BOGAT I ZDRAV RUČAK ZA 140 DINARA

To ukupno košta 220 dinara po danu - ručak je 140 dinara, a užina 80. Taman koliko đaci inače plate jednu pljeskavicu i sok.

- Svega šest škola u centru Beograda ima kuhinju, ali nije svaka u funkciji da priprema hranu. To je velika obaveza i odgovornost. Škola mora da angažuje nutricionistu koji propisuje kako obroci treba da se pripremaju i mora da sarađuje sa Gradskim zavodom za javno zdravlje koji kontroliše u kakvim se uslovima hrana priprema. Zaposleni u kuhinji na svaka tri meseca idu da daju briseve da bi se proverila njihova higijena i zdravstveno stanje - objašnjava direktor škole Jole Bulatović.

Posebno se, dodaje on, priprema hrana za mališane sa alergijama ili dijabetesom. Kontroliše se nivo šećera koji dnevno unesu i vodi se računa da i njihovi obroci budu dovoljno kvalitetni kao i kod ostale dece. Roditeljima je ovo veliko olakšanje jer često, usled obaveza i radnog vremena od osam ili devet sati, ne stignu da skuvaju ručak.

- Od prvog do četvrtog razreda obroke koriste skoro svi đaci, a od petog do osmog manje, ali takođe ima onih koji redovno dolaze u kuhinju. Ne samo što su obroci zdravi, već se na taj način deca i redovno hrane, što je takođe vrlo važno za njihov razvoj - napominje Bulatović.

ZELENU SALATU JEDU SAMO KAD IM SE PODMETNE

Šef kuhinje Milena Obradović kaže da je najteži deo posla navići decu da jedu i povrće.

- Često moram da zabašurim brokoli ili zelenu salatu, da ih "podmetnem" ispod mesa ili krompira, da bi ih deca pojela. Đaci jednostavno nisu navikli da jedu povrće. Odbijaju da jedu i grašak, boraniju, šargarepu. Roditeljima bih poručila da se zdravi stilovi života uče u kući i da o tome upravo treba da misle kad su deca mala, jer ih je posle mnogo teže naterati - priča Milena.

Ovaj posao, kaže, ne bi menjala ni za šta na svetu. Ima dovoljno strpljenja i da svakom detetu ponaosob iseče meso ili ga ubedi da proba nešto za šta na prvi pogled kaže da je bljak.

- Pored toga što mora da zna da kuva, kuvar u školskoj kuhinji ovaj posao mora radi iz ljubavi - poručuje Milena.

VIDEO: Veroučitelj nasred časa sa decom otpevao jednu od najemotivnijih srpskih pesama

(M.Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)