Jovan je živeo na klupi u novosadskom parku, nije imao ni za koru hleba, a onda se preko noći sve promenilo: Za to je zaslužan samo jedan čovek (FOTO)

- Nazvao sam ga, prvi put kad sam čuo glas i "Zdravo, Jovane", to je za mene bio glas koji mi je prve sekunde na neki način ulio nadu - kaže Jovan

Pre samo tri meseca Jovan Petrović (19) iz Novog Sada spavao je na klupama tog grada, tražeći posao i način da se skloni sa ulice. Prošao je pravu golgotu na zimi, bio je gladan i bez ikakve nade, ali se ipak sve preokrenulo. On je sada zaposlen u velikoj mesnoj industriji, smeštaj u kom se nalazi obezbedila mu je firma, a sve to zahvaljujući jednom Draganu.

-  Trenutno radim u mesnoj industriji u Pećincima. To je ogromna firma sa puno radnika i različitim pozicijama rada. Ja sam na pangleraju: radim sa svinjskim polutkama, pakujem svinjske glave, uskačem kad kome treba neka pomoć - počinje zadovoljan što konačno ima posao, svoju priču za "Telegraf" Jovan.

Preporučujemo

Njegov radni dan počinje ustajanjem u 5.30, svakog jutra osim nedelje, kada je slobodan. Čeka prevoz koji stiže tačno u minut, potom se odlazi do firme sa ostalim radnicima. Piju kafu i onda prijanjaju na posao.

Kako kaže, nije mu naporan posao, ali naravno, ima i teških dana, ali sve prevazilazi, jer je navikao da na kraju sve nekako izgura.

- Nije lako, lagao bih ako bih rekao da jeste, ali ko hoće nađe način da istrpi sve. Zarađujem sasvim okej za mene samog, jer imam hranu u sklopu firme, tako da nikad nisam ni gladan, ni žedan, što se toga tiče odlične uslove imam - rekao nam je Jovan.

Smeštaj ima, takođe, u sklopu firme, pa sa kolegama provodi dane posle posla. Njegov život se sada odvija u većini slučajeva mirno, ali i dalje ima ožiljke iz prošlosti. Trudi se da zaboravi sve i gleda napred, uzdignute glave, jer kako kaže "ima čime da se ponosi".

Ipak, kaže nam da bez jednog čoveka ne bi bio tu gde je danas.

- Dragan mi je omogućio život ispočetka, kao i njegova predivna porodica. Ništa ne bi bilo sada od ovoga. Jako sam ga na neki način zavoleo i svo poštovanje ima od mene. Njegova porodica se u početku, dok se nisam malo snašao i stao na noge, jako zalagala za mene bez obzira što su u podsvesti znali da sam dete sa ulice. Zapušten sam bio, veoma veliki rizik je puštati u kuću nekog koga ne poznajete i koga prvi put vidite u svom životu - kaže Jovan.

KAKO GA JE DRAGAN SPASAO?

Jovan je dospeo u javnost nakon što je ostavio oglas u kom je tražio bilo kakav posao, jer je ostao na ulici, a bila je zima. Niti je imao da jede, niti gde da prespava. Dobio je mnogo ponuda, ljudi su hteli da mu daju stvari, novac, hranu. A onda je naišao na jedan komentar ispod svoje objave.

- Dok sam birao i razmišljao šta ću i kako ću, video sam komentar koji je glasio "Jovane, tvoj post nije ni malo naivan, javi se ako želiš". Nazvao sam ga, prvi put kad sam čuo glas i "Zdravo, Jovane", to je za mene bio glas koji mi je prve sekunde na neki način ulio nadu. Ne znam ni ja zbog čega, ali ovaj glas mi je obećavao - setio se svog prvog razgovora, pa možemo da kažemo sa svojim spasiteljem.

Dragan ga je odmah zasuo krajnje roditeljskim pitanjima: Kako si? Imaš li novac kod sebe? Je l' si gladan? Je l' ti hladno? Gde si trenutno?

Ponudio mu je smeštaj i posao, a Jovan se ni sekunde nije premišljao. Momentalno su mu poslali neku sumu novca, da ima za sebe tog dana. A već sutradan poslali su još, kako bi mogao da kupi kartu do Rume, a potom i Pećinaca i dođe kod njih.

Dočekali su ga na stanici, lepo, sa širokim osmehom i zagrljajem. Jovan je tada znao da je to-to, njegov novi početak. Seo je u auto, koji je vozio Draganov otac i otišao do njihove porodične kuće. Tamo je zatekao Draganovu suprugu i ćerkicu, njegove roditelje i baku.

- Draganova supruga Milica je veliki borac, zato smo brzo našli zajednički jezik i jako smo lepo razgovarali. Svi u toj kući mi žele dobro, da uspem u životu. Dali su mi mnogo saveta za uspeh, pogotovo Dragan koji ima jako veliki prag tolerancije za mene bez obzira na to što zna, kakav sam i šta sam - rekao je Jovan Petrović.

On dodaje i da "Dragan zna šta radi, svestran je, zna engleski, muzikalan je, vedar, nasmejan, uvek tu za njega".

- Baš se vidi da mi želi dobro. Bilo je trenutaka kada sam ga malo razočarao zbog mojih ludorija, ali brzo smo se opet vratili na staro. Priznajem da mi još treba mnogo ozbiljnosti i zrelosti, ali sve će to doći na svoje - izjavio je Jovan.

SA HRANITELJIMA SE NIJE ČUO

U našem razgovoru kazao nam je da veliku zahvalnost ima i prema šefu, koji trpi njegove ludorije na poslu i ima strpljenja, jer je, kako kaže za sebe, malo neozbiljan.

Sa hraniteljima, sa kojima se razišao u poprilično ružnom tonu, nije se čuo zbog čega mu je jako krivo. Da podsetimo, on je bio u hraniteljskoj porodici i sa njom je preživeo sve lepe, ali i one trenutke kada se borio za život. Ipak, nakon nekog vremena, prema njegovim rečima, sukobi su postajali sve nesnosniji, a kulminirali su kada je Jovanova hraniteljica isterala njega iz kuće.

- Naši hranitelji, koji su uvek za mene i moju sestru bili "tata i mama" zaista su nam pružili sve. Međutim, mislim da su oni imali zamisao kakvi mi treba da budemo, a nama se to nije sviđalo. Bili smo stvarno primerna deca, ja sam uvek malo bio nestašniji, ali stvarno nije ništa što deca u mojim godinama nisu radila - rekao je u prvom razgovoru za "Telegraf" Jovan.

ali ne želi da se vraća u prošlost, pogotovo jer kaže da zna da će oni biti zadovoljni kada čuju da mu je dobro.

- Biće srećni kada čuju da radim, nisam na ulici i imam svoj dinar. Na bezbednom sam, ali sa sestrom sam se i čuo i video. Jako je srećna zbog mene - ispričao nam je Jovan.

Ovaj hrabar momak ne krije da mu je prelazak iz grada na selo teško pao u početku, jer je prvo velika prostorna, a onda i socijalna razlika.

- Mnogo mi je bilo u početku teško da se snađem. Selo kao selo, ljudi seljani, drugačija razmišljanja. Prelazak iz grada u selo je za mene i dalje šok, ali šta ću. Tu sam gde sam, borim se - optimistično i bez pomisli na odustajanje kaže Jovan.

Dalji planovi bazirani su mu na skupljanje novca kako bi mogao da se vrati u Novi Sad i tamo iznajmi stan, kao i da pronađe posao.

- Kada se vratim, a prvo uštedim određenu svotu novca, krenuću ispočetka kako treba. Stan pod kirijom i lep poslić - skromne su njegove želje bile za sam kraj našeg razgovora.

VIDEO: Beskućnica iz Pančeva, ima 85 godina, spava na ulici i tvrdi da je žrtva maltretiranja

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)