Američki vojnici držali predavanje u vranjskoj gimnaziji, a onda je Nikola ustao i počeo da priča o ratu: Sve o "incidentu i aplauzu" na ovom času

Čas su držali povodom 8. marta i to na engleskom jeziku da bi, kako je objašnjeno, đaci vežbali ovaj jezik

Američki vojnici iz Nacionalne garde Ohaja održali su đacima u vranjskoj Gimnaziji čas o svom humanitarnom radu i humanitarnim misijama koje sprovode. Čas su držali povodom 8. marta i to na engleskom jeziku da bi, kako je objašnjeno, đaci vežbali ovaj jezik.

I možda se za predavanje ne bi ni čulo da jedan Vranjanac, Nikola Stojiljković, nije ustao usred časa i Amerikancima na engleskom jeziku odbrusio:

Preporučujemo

- Nemate vi šta da tražite ovde. Drugo bi bilo da ste došli kao civili u grad koji rado prima goste odakle god da su, ali ne i goste u uniformama onih koji su ubijali našu decu - poručio im je Stojiljković, inače član Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) koji je na predavanje došao kao građanin.

On je rekao i da vojnici nisu dobrodošli i da je to prvi put još od Drugog svetskog rata da se okupatorska vojska nesmetano kreće i drži predavanja. Kako je naveo, NATO je u Vranju ubio 63 građanina.

Prema rečima partije, Stojiljkovićevo izlaganje je bilo propraćeno aplauzom učenika, što je, kako oni tvrde, nanelo „veliko poniženje američkim vojnicima i onima koji su rešili da im dozvole da drže predavanje“.

S druge strane, direktorka gimnazije Suzana Mišić Stanković kaže da su učenici aplauzom pozdravili i američke predavače, kao i da nije reč o NATO vojnicima.

- To je nacionalna garda Ohaja koja je, na inicijativu američke ambasade, došla u školu da povodom 8. marta govori o tome kako je biti žena u vojsci. Cilj je bio da pokažu kako se žena može osnažiti za mnoge životne okolnosti i situacije. Ja razumem da postoje različita gledišta o tom predavanju, da postoje i oni koji ga ne odobravaju, ali bar nazovimo stvari pravim imenom. To nisu bili NATO vojnici - napominje direktorka za Telegraf.rs.

Ipak, na društvenim mrežama već se širi vest da su čas održali NATO vojnici, mada ni činjenica da su to Amerikanci iz nacionalne garde verovatno ne bi umanjila gnev građana. Od NATO bombardovanja Srbije uskoro se navršava 20 godina, a rane koje su ostale verovatno neće zaceliti nikada. Teško je zaboraviti nevine dečje žrtve i civile koji su ubijani zabranjenim kasetnim bombama.

Isto tako, međunarodni odnosi moraju se održavati, a da li ćemo to činiti kroz predavanja u školama ili samo diplomatske sastanke na najvišem nivou, ne menja činjenicu da moramo ići napred. Uz poštovanje prema žrtvama i pamćenje onoga što su nam učinili.

(M.Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)