Simpatične Zemunke se bore sa muškarcima i imaju samo jednu želju: Druge su u Super ligi, jače i od Zvezde, a ne primaju plate (FOTO) (VIDEO)

Igraju i za reprezentaciju, a treniraju na terenu koji više podseća na livadu nego na fudbalsko igralište

Neravan teren bez tribina, reflektora i jasno iscrtanih linija. Golovi bez mreže. Prostor koji više liči na poljanu nego na fudbalsko igralište.

Preporučujemo

Ovde treniraju zlatne devojke iz zemunskog fudbalskog kluba Sloga koje, uprkos lošim uslovima, drže jako drugo mesto u ženskoj Super ligi. Iza njih su mnogo veća imena poput Zvezde, Mašinca, Radničkog, Vojvodine, a ispred samo Spartak kome, finansijski gledano, siromašna Sloga i ne može da parira.

Za razliku od muškaraca, ove devojke nemaju profesionalne ugovore. One su pravi šampioni, jer fudbal igraju isključivo iz ljubavi, pa i bez novca rasturaju na terenu i predstavljaju reprezentaciju.

Klub im, ako nisu iz Beograda, plaća smeštaj i hranu, a stipendija koju dobijaju manja je od minimalca i iznosi svega oko 200 evra. Zato ove super žene, iako profesionalno igraju fudbal, rade i druge poslove od kojih žive i izdržavaju se.

Ana Veličković (24) već 12 godina igra na poziciji veznog igrača, a pored toga radi na Aerodromu i studira biologiju.

- Ostao mi je još jedan ispit do kraja - kaže nam Ana onako usput, uz blagi osmeh, kao da je to tek neka obična svakodnevna stvar koju završava.

Ali, takav je duh devojaka iz "Sloge". One su čelične lejdi. One što, kako je pričao Nebojša Glogovac, izađu na teren kad je najteže i pobede. Tužno je samo što su, i pored takvih kvaliteta i uspeha, zaboravljene od države.

- Muški fudbal ne prati Evropu u pogledu uslova, a kamoli ženski. Čak i kad treba da imamo trening, borimo se za termine sa muškarcima iz FK "Zmaj". Bila bih najsrećnija samo kad bismo mogle da izađemo na normalnu travu. Eto, da imamo normalan teren na kojem ćemo da treniramo i, verujte, nama će biti dovoljno - poručuje Ana.

Na neravnom terenu devojke se lakše povrede. Anji Vukilić (17), poznatoj kao ženski Mesi, iskočila je čašica pri doskoku i tad je povredila prednje ukrštene ligamente, a onda je pri punom sprintu zadobila i drugu povredu.

Prošla je operaciju i na teren će moći da se vrati za mesec dana. I pored toga, dolazi na svaki trening, makar da posmatra.

- Povrede su sastavni deo svakog sporta. Oduvek znam da je fudbal moje profesionalno opredeljenje i planiram da, uporedo sa školovanjem, igram dokle god mogu - samouvereno poručuje Anja, inače učenica Medicinske škole.

Treninge imaju pet puta nedeljno i oni traju oko sat i po vremena. Devojke to uklapaju sa školom i poslom, i nijedna nema nameru da odustane, dokle god uspeva da postiže dobre rezultate.

- Drugačije je trenirati žene. Ima dosta drugih problema koje nosi ženski život, emocije su drugačije, sa svime morate da se nosite i balansirate. Devojke su neverovatno istrajne, dolaze na trenige pored svih drugih obaveza koje imaju i stvarno im treba odati priznanje. One slušaju sve što kažem, a ja im zauzvrat izlazim u susret kad god mogu - navodi trener Marko Jakšić.

Devojke igraju i za reprezentaciju, a neke ne odustaju od namere da jednog dana postanu igrači i nekog velikog evropskog kluba. Kad je Milica Bulatović u pitanju, u to ne treba ni sumnjati. Ova devojka ima samo 17 godina, a njena fizička i mentalna spremnost već su na nivou mnogo iskusnijih igrača.

- Profesionalno se bavim fudbalom od 2013. godine. Prvo sam trenirala sa dečacima, da bih se brže razvila. Onda sam nastupala za ŽFK "Krstarica" iz Prokuplja. A kad sam dobila poziv za reprezentaciju, shvatila sam da mi treba neki bolji klub i tako sam došla u "Slogu" - navodi ova sedamnaestogodišnjakinja.

Zanimljivo je da ženski fudbalski klub "Sloga" ima najdužu tradiciju u zemlji. Postoji 50 godina i prvi je registrovani ženski fudbalski klub u Srbiji.

- Klub je pet puta bio osvajač prvenstva Jugoslavije i pet puta pobednik Kupa Jugoslavije. Majka Dejana Stankovića bila je kapiten ovog kluba - ponosno dodaje Zoran Monić iz UO kluba.

Devojke su pokazale šta znaju. Sledeći na potezu su Grad i država. One nemaju besna kola i velike kuće. One fudbal igraju srcem i najmanje što zaslužuju je da im se bar ukaže poverenje.

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)