Mlada mama Miljana izgubila je bitku s bolešću, nikad neću zaboraviti njene poslednje reči: Profesorka, hvala za lekciju o hrabrosti
Poslednje rečenice koje mi je imenjakinja uputila samo su potvrdile o kakvom je borcu reč
Dva dana pre Nove godine, mlada mama Miljana Ristić Stanković (32), obolela od akutne mijeloblastne leukemije, pisala je našoj redakciji da joj pomogne u skupljanju novca za nastavak terapije u Londonu.
Tih nekoliko redova u mejlu bilo je dovoljno da shvatim da je moja imenjakinja Miljana veliki borac. Imuni sistem joj je već tada bio veoma slab, ali ona je hrabro gledala napred. Pominjala je terapije koje tek slede na putu ka izlečenju. U njenim rečenicama nije bilo tuge, niti patetike, samo jaka volja i optimizam.
Apel za pomoć objavili smo odmah, a ona se srdačno zahvalila uz obećanje da će nam se javiti kad ozdravi.
Sinoć je stigla vest da je Miljana izgubila bitku. Posle dve godine borbe, bolest je pobedila.
Za njeno slabašno telo, već dovoljno namučeno agresivnim terapijama, bile su kobne infekcije pluća i jetre.
Iza sebe je ostavila supruga Marka i sina Vukašina koji ima svega dve godine. Da ima tešku bolest, Miljana je saznala samo nekoliko meseci nakon što se porodila. Niko od nas ne može ni da zamisli koliko je strašno biti na početku novog života, radovati se svojoj bebi, a živeti s mišlju da svakog dana možete da nestanete i da vaše dete ostane bez majke.
Miljana nije pokazivala tugu. Na svakoj fotografiji, pa i onima dok leži i prima hemioterapiju, ova hrabra žena nije skidala osmeh.
Prva faza lečenja, koja uključuje agresivnu hemoterapiju, započeta je u Srbiji. Zbog specifičnosti vrste leukemije i njenog veoma brzog i agresivnog napada na organizam, nastavak lečenja, kao i operacija presađivanja koštane srži morali su da se urade u inostranstvu.
I to je uspela da pregura. Dočekala je lečenje u Londonu i herojski gurala od terapije do terapije. Nedostajalo je tako malo.
Miljana je bila profesorka književnosti i povodom njene smrti će u ponedeljak, 11.marta, u OŠ „Branko Radičević" u Vranju biti održana komemoracija.
Setimo se ove žene kad klonemo i pomislimo da je život nepravedan prema nama jer nemamo veću platu ili skuplja kola. Setimo se njenog osmeha u najtežim trenucima kad ujutru ustanemo mrzovoljni. Danas dišemo i danas postojimo. Neka nam oni hrabri borci koji više nisu sa nama budu podstrek da budemo manje kukavice i da se životu radujemo s manje skeptičnosti i sumnje.
Miljana, hvala ti što si bila hrabra za sve nas i što si, kao pravi profesor, dala najvažniju lekciju za kraj.
(M. Leskovac)