Vapaj samohrane majke u invalidskim kolicima: Godinama mi muče sina jer je siromašan, slomili su mu nogu, a u školi tražili da ne prijavim nasilje

Dejana Draškić o vršnjačkom nasilju koje trpi njeno dete. Pored G. N. (13) ima i dvoje dece sa "Daunom"

Moj sin nema oca da ga zaštiti, živimo u oskudici i ne mogu da mu priuštim ono što imaju druga deca. Ali, to opet nije razlog da bude meta svojih vršnjaka koji godinama sav bes iskaljuju na njemu - uplašena, ali odlučna da odbrani svoje dete, otvara dušu Dejana Draškić iz Bačke Topole, čiji je sin G. N. (13) žrtva vršnjačkog nasilja.

Iživljavanje dece nad njenim sinom, učenikom šestog razreda, tvrdi, traje godinama. Kulminiralo je pre godinu dana kada su ga trojica dečaka pretukla na igralištu iza bačkotopolske Gimnazije.

Preporučujemo

- Od početka školovanja trpi nasilje. Promenio je školu 2014, prešao je iz OŠ "Nikola Tesla" u OŠ "Čaki Lajoš", ali se ni tamo situacija nije promenila. Dok je baka bila živa, išla je u školu da ga brani, ali bez uspeha. Situacija je iz godine u godinu sve gora - priča samohrana majka u invalidskim kolicima, koja pored sina ima još dvoje maloletne dece, devojčicu i dečaka sa Daunovim sindromom.

- Šta da kažem, vređali su ga i maltretirali jer nije imao mobilni, zbog čega je iz novina isekao sliku telefona i zalepio je na karton i tako ga nosio u džepu. Na odmore nije išao jer je znao šta ga čeka napolju.

Jednom prilikom mu je, priča majka, neki dečak slomio nogu, ali su je iz škole "molili da ne prijavi slučaj".

- Rekli su mi da je to dete bilo ogorčeno zbog porodične situacije i bes je iskaljivalo na drugoj deci. Kao majka sam to razumela, obećali su da se neće ponoviti. To se ipak ponovilo od strane druge dece i u drugom obliku - nastavlja Dejana Draškić.

U VJT u Subotici kažu da raniji slučajevi nasilja nad maloletnikom nisu prijavljeni. - Nemamo informacije šta se dešavalo, a postupali smo samo po slučaju koji se desio na igralištu - rekli su nam u VJT.

Dete je dolazilo kući u suzama, molilo majku da ne ide u školu. Počeo je da se povlači u sebe i da muca.

- Nisam prijavljivala te slučajeve policiji, odlazila sam u školu i molila ih da reše problem. Sve do prošle godine kada su ga trojica dečaka tako istukla da je ostao bez patike, koje su onda bacili u kontejner - nastavlja Dejana.

- Sa njim je na igralištu bila i moja mlađa ćerka, koja je uspela nekako da se otrgne. Otrčala je u obližnju prodavnicu da me nazove. Zbog povreda je završio u Hitnoj pomoći, a tada smo otišli u policiju.

Mesec dana kasnije jedan od dečaka koji su ga pretukli prišao mu je na košarkaškom terenu i pitao ga što ga je prijavio "zbog obične masnice".

- Moj sin je na to odgovorio da će sud utvrditi kakve su masnice u pitanju, a dečak koji ga je tukao mu je potom rekao da posle suda više neće biti živ - priseća se Dejana.

Iako su se incidenti koji su prijavljeni dogodili prošlog proleća, iz Višeg javnog tužilaštva sredinom prošlog meseca stiglo je obaveštenje da nema elemenata krivičnog dela. Tako će protiv dvojice dečaka koji pretukli G. N. biti podneta prekršajna prijava.

- Kako su mi rekli, prekršajna prijava zastareva posle dve godine, a već je godinu dana prošlo. Bojim se da će to zastariti i da neće snositi nikakvu sankciju - sleže ramenima majka. - Moj sin već ima posledice, počeo je da muca isto kao kad mu je umro otac. Celu prošlu godinu nas je posećivao porodični terapeut kako bi mu pomogao da prebrodi sve što mu se dešava. Želim samo pravdu i da nekako zaštitim svoje dete. Ništa drugo mi ne treba.

(Telegraf.rs/Večernje Novosti)