Zorica se bori protiv 3 strašne bolesti, suprug je ostavio nju i sina, a žive u jezivim uslovima: Ovo je bila njena jedina želja (FOTO)
- Smatrala sam da ću kada dobijem dete uspeti da se izborim sa svojom bolešću, da će mi ono biti pogon za sve u životu i nisam pogrešila - rekla je Zorica
Zorica Minić (38) iz Despotovca je žena pred kojom pre nego duboko uzdahnete, najpre morate načiniti još dublji naklon. Ona jednostavno ne zna za "ne mogu", ne zato što ima neuništivu volju, već zato što joj borba za život sinčića (8) i majke (85) ne dozovoljava ni sekund nemoći.
Ako nju pitate, ona ne vidi nijedan drugi način osim da se bori, kao što je i do sada to činila.
Pre skoro 23 godine, tačnije 1996. godine, dobila je multipla sklerozu prvog stepena, ali ona joj je dijagnostikovana tek 2002. godine kada je ostala nepokretna. Oduzeta joj je bila leva strana tela, a kada je uspela da nekako stane na noge, hodala je uz pomagala. I pored teške dijagnostike lekara, desetogodišnje borbe za život, odlučila je da rodi dete. Sa bivšim partnerom 2012. godine dobila je sina Filipa. Mališana koji je pokretač njenog dana, života.
- Smatrala sam da ću kada dobijem dete uspeti da se izborim sa svojom bolešću, da će mi ono biti pogon za sve u životu i nisam pogrešila - počela je priču za "Telegraf" Zorica, žena heroj, kako je zovu svi koji je znaju.
Ipak ovo nije kraj, zapravo nije ni početak borbe u koju je Zorica Filipovim rođenjem ušla. Bila je to samo prva runda.
RAZVOD, OSUDE SREDINE I NEMAŠTINA
Nekoliko meseci po rođenju sina, suprug je počeo da ih izbegava, a onda da konačno i ne dolazi kući. Jedino što joj je preostalo bilo je da se spakuje i ode, sa detetom. U maloj sredini uraditi takvu stvar i postati samohrana majka, to je bilo sramota. Osude sa jedne, druge i još mnogo strana male opštine, samo su se nizale, mislite da ju je to doticalo? Nije.
Zorica je još jednom morala da uzme stvar u svoje ruke, ali ovog puta našla se u još težoj životnoj situaciji. Sa sinčićem je došla u porodičnu kuću, u kojoj je živela samo njena majka, jer joj je rođeni brat preminuo mnogo pre nego se ona rodila, a otac joj je umro 2008.
Uslovi u stanu tada nisu bili na zavidnom nivou, ali su bili daleko pristojniji u kojima sada žive. Mučila se i podizala dete, maltene sama.
- Filipov otac plaćao je i sad plaća zakonsku alimentaciju, koja mu je dosuđena. Njih dvojica se viđaju s vremena na vreme, Filip nekad kod njega prespava. Ja radim u javnom preduzeću "Resavska pećina". Moja plata je 25.000 dinara, onda možete da zamiliste u koju situaciju dolazim da se pitam: da li da kupim sinu patike ili da zamenim wc šolju. Ja odaberem ovo prvo - opisuje Zorica u kakvom se beznađu nalazi svaki put kada dođe do nekog izdatka u domaćinstvu u kom žive Fili, baka Milosava i ona.
STAN "VILA PROMAJA", POSTOJI SAMO JEDNO REŠENJE
Problemi su se nizali, Zoričina majka, postala je teško bolesna, imala je dijagnostikovano nekoliko bolesti, a najteži trenutak bio je kada je baka Milosava postala teško, ustvari jedva pokretna. Oslabio joj je i vid, ne prepoznaje lik, samo razaznaje po glasu, ali je izuzetno hrabra žena.
Nameštaj, stolarija i stanje stana došlo je u fazu dotrajalosti, a kako i sama Zorica kaže žive u "vila promaji".
- Kuća kao iz crtanog filma "Cipelići", duva na sve strane, sve se rasklimalo, nijedan ventil ne radi, sve se rasturilo. Funkcionišemo pomoću štapa i kanapa. Svačim sam zapušavala rupe na stolariji, gipsirala sve sama. U stanu sam i muško i žensko - kaže neustrašiva Zorica Minić.
Kako je situacija u njihovom skromnom domu počela da smeta i samom Filipu koji je spavao u istom krevetu sa majkom, jedina solucija bila je da se prijave za učešće u emisiju "S Tamarom u akciji".
- Sama sam se prijavila, jer me je život naučio da ako nešto ne odradim sama, to neće biti odrađeno kako treba. Primetila sam da je počelo to da mu smeta, jer prosto treba mu prostor. Krivo mu je što ne mogu da mu dođu drugari, on ide kod njih, a oni ne dolaze kod nas, jer nemaju gde. Najviše sam ovo uradila zbog njega, ne mogu da ga gledam više takvog, nije mi nikad ništa direktno rekao, ali ja vidim po njemu - ispričala nam je Zorica kako zbog čega se prijavila za ovu emisiju.
Prošli su krugovi razgovora, intervjui, a onda je nasmejana Tamara pokucala na vrata njihovog stana od 50 kvadrata. Malo je reči koje bi opisale kako se naša sagovornica tada osećala:
- Šok, neverica, automatski su mi krenule suze, i plakala sam i drhtala kada se Tamara pojavila na vratima. To je bio izuzetno emotivan trenutak. Verovala sam, nadala sam se, ali nisam očekivala.
FILIPOVE ŽELJE SU SKROMNE
Pitala sam Filipa šta bi on želeo u svom novom-starom stanu, a njegovi "prohtevi" postideli bi i najskromnije.
- Najviše čekam da vidim kako će moja soba izgledati: krevet svoj, može i televizor ili kompjuter - stidiljivo i gotovo s rukama preko očiju, rekao je Filip.
Uprkos svim problemima koji su zadesili Zoricu, ona kaže da uređenjem svog doma, ne prestaje borba. Sledeće je da proba da sredi stalno zaposlenje, a otkrila mi je i zbog čega je ostala na srednjoškolskom nivou obrazovanja, premda je imala daleko veće potencijale.
- Završila sam gimnaziju i došla do treće godine medicine, ali tu sam morala da stanem i napustim fakultet, jer se otac šlogirao, ja sam se razbolela i jednostavno, sve je stalo. Sada ne bih mogla da se vratim i završim to, jer sam se udaljila od materije i knjige. Druga stvar, radeći ove druge poslove u "Resavskoj pećini" shvatila sam da mi se neke nove stvari sviđaju i njima bih da težim - rekla je Zorica.
Upitala sam je kako se nosi sa svim problemima, odnosno odakle joj snaga. Ko je ta podrška bez koje ne bi mogla da ustane i svaki put stane u gard sa mukama koje se, čini se ponekad, nižu kao perle, jedna na drugu.
Objasnila mi je da formula: jaka psihička snaga i velika podrška prijatelja i porodice.
- Da se ne potencira stalno da sam ja bolesna, da se ne priča stalno o tome, nego da se ponašam i živim kao da sam najzdravija na svetu. Iako to nekada nije moguće, trudim se - priznala mi je, dodajući da joj je najveća podrška ženska udruženost. Njene prijateljice, koleginice i majka, naravno.
Potom je dodala i da joj je najveći "vetar u leđa" za prijavu u Tamarinu emisiju dalo upravo preduzeće u kom radi, odnosno direktorka Milostiva Kočić, koja se ponudila da pomogne sve što bude mogla.
- Hvala puno Tamari i njenoj ekipi koji su odabrali Zoričinu porodicu, jer oni to zaslužuju. I hvala im na tome što su u Despotovac uneli radost, jer prethodnih dana, svi meštani samo o tome pričaju - rekla je za "Telegraf" Milostiva Kočić.
ZORICA IMA SNAGE DA PREUZME I DRUGE ODGOVORNOSTI
Osim multipla skleroze, Zorici su dijagnostikovane i Lajmska bolest posle prošlogodišnjeg uboda krpelja, kao i miom na materici. Međutim, to je ne sprečava da se angažuje i na poslovima upravljanja zgradom u kojoj živi, pa je tu predsednica stambene zajednice.
Najviše joj pomaže jedan komšija, a ona je kako kaže tu kada "treba neki drskiji pristup i autoritet", a sve jer ju je život upravo učio tome: pravičnosti i istrajnosti.
TERAPIJA JOJ JE POZITIVA
Iako ima više vrsta bolesti, Zorica ne dobija nikakvu terapiju o državnom trošku, već je na polivitaminskoj terapiji, pije samo jedan antiepileptik, jer je prilikom napada imala jake grčeve. Naručuje ih iz Amerike, jer su jeftiniji, a i ne može ovde da nađe te količine koje su njoj potrebne. Priznala je i da se svojom pozitivnošću bori.
- Šta god da se desi, gledam da izvučem neku svetlu tačku. Ima je, uvek je ima, samo treba da se nađe. Mada bilo je kada nisam imala izlaz, kada sam koristila pomagala, kada mi je bila oduzeta jedna strana tela. Tada sam krenula u agresivnu borbu za sebe, odlučila sam da zatrudnim, rodim dete i zato mi moja doktorka kaže "ti si moj heroj", svim pacijentima uzor kako treba da se ponaša čovek u bezizlaznoj situaciji. Ipak smatram da ma koliko uzak prolaz bio, uvek možeš da se izvučeš - rekla mi je Zorica.
Za sam kraj našeg razgovora imala je da kaže samo jedno: moj Filip je ključ svega.
VIDEO - UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ! Celo telo mu je bilo tumor, a onda ga je odstranio
(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)