Narav psa upisana je u gene, za ove rase moraju da postoje posebna pravila! Da li je tragedija u Pančevu mogla da se izbegne?

"Kad je irski seter zaklao vlasnika?"

Od jučerašnjeg napada u kom je staford u Pančevu ubio majku svog vlasnika i izujedao njenu zaovu, javnost je po ko zna koji put zaratila. Ljubitelji i vlasnici ove i drugih rasa koje se svrstavaju u "opasne", krivicu svaljuju na čoveka, a u suprotnom taboru su glasnogovornici potpune zabrane njenog držanja ili pasa uopšte. Oni u sredini - pokušavaju da urazume i jedne i druge.

Ovo je deo komentara ostavljen na portalu Telegraf:

Preporučujemo

1. Ekstremno protiv (svih) pasa:

- Sve sami demagozi. Sve lutalice u azil ili pobiti, a ko drži psa uvesti mu porez, pa da vidimo koliko će ostati onih koji drže.

2. Potpuno na strani psa:

- Pas je sigurno isprovociran.

- Posto vidim da ovde ima mnogo stručnjaka, želeo bih da mi jedan od njih odgovori na sledece pitanje. Medju ljudima ne postoje opasne i bezopasne rase. Rodi se dete, posle 15- 20 godina postane, nasilnik, ubica... KO JE KRIV?

 3. Krivica i odgovornost čoveka i genetika psa:

- Borbeni psi ne treba da budu bez korpe i tu nema opravdanja. Tu vlasnik treba da snosi krivicu.

- Ljudi, genetika je genetika. Zašto irski seter ne zakolje vlasnika?

4. Borbeni pas, ali mala maca:

- Imao sam staforda skoro 12 godina, sa svim ukućanima je bio kao mala maca, sa decom super. I opet ću ga imati, treba samo pružiti ljubav i pas to vraća višestruko. Svima koji malo više poznaju rase pasa je poznato da mnogo više drugih rasa je vise ujedljivo ka ljudima od staforda!

5. U drugim zemljama je uređeno

- Ja sam ljubitelj pasa i imam engleskog buldoga koji spada isto u borbene pse. Odrastao je sa mojom decom i stvarno je maza, ali samim tim što spada u vrstu borbenog psa ja sam u obavezi po zakonu (živim u Nemačkoj) da svakih 6 meseci ga vodim na testiranje njegovog bić,a gde vrse raznorazne testove. Isceniraju razne situacije da vide kako će reagovati i da li preti i najmanja opasnost.

- Imamo stafa, ženku, od njenog samog rođenja. Međutim, zemlja u kojoj jesmo je sve regulisala zakonom. Posebna dozvola za držanje borbenog psa, dozvola za vođenje takvog psa za vlasnika i sve koji bi eventualno došli kao zamena. Sistematski pregled, kao i porez na borbenog psa. Naša "opasna" stafika je umiljata, lakoverna, lenj i pasivan pas jer smo i mi takvi, pa nam ipak ne pada na pamet među ljude bez povodca jer je tako zakonom propisano, a kazne i kontrole su OGROMNE.

- U Nemačkoj je zakonom regulisano da osobe koje su krivično gonjene ne mogu da drže borbene pse.

KO JE U PRAVU?

Stručnjak za vaspitanje pasa sa desetogodišnjim iskustvom Mika Jovičić ističe da je svaka rasa drugačija i da se ne treba voditi izgledom. Narav psa upisana je u gene, a neophodno je da vlasnici dobro razmisle i procene da li imaju znanja i mogućnosti naročito pri izboru opasnih rasa. Na primeru staforda - ne treba ih satanizovati ili marginalizovati, ali ni "uzimati zdravo za gotovo".

- Jedan deo jeste do vaspitanja, ali veliki deo je i ono što pas nosi u genima. Greška je svrstavanje svih pasa u jedno. Treba biti svestan da su određeni psi pravljeni sa borbenom namerom. Za pravljenje "mica" od pitbulova, što jeste i staford, ne vidim razlog. Postoji ogromna razlika u pristupu i dovođenju u stabilno stanje u odnosu na druge pse - priča Jovičić i dodaje:

- Od 2002. do 2010. godine dve trećine fatalnih napada bilo je od strane pitbulova, a ujede su imale i druge rase. Smrt kao posledica je jer su pravljeni za borbu, spremni da idu do kraja. Drugi će stati, ovaj neće.

STAFORD U PANČEVU-TEMPIRANA BOMBA

Kako ističe, pitbulovima treba više vremena, barem tri ili četiri sata ozbiljnog rada dnevno da bi pas bio poslušan, ali mnogi nemaju dovoljno znanja. Ne treba ih stavljati na marginu, ali ljudi treba da budu svesni da je je to pas izuzezne snage, a ne da ga uzimaju jer žele da budu opasni ili jednostavno jer im je pas lep. Korpa je apsolutno neophodna.

- Pas u Pančevu, ukoliko su tačne te informacije, bio je vezan na lancu. Takvim snažnim rasama imaju mnogo treninga i jake discipline, ako se drži na lancu tokom dana on postaje strašno frustriran. Ako se otkači on postaje tempirana bomba. Inače ključno za držanje svakog psa je šetnja i disciplina tokom nje. Radi se o uspostavljanju dominacije. To da li ga je vlasnik hranio, ne znači a će ga pas voleti, mora da se postavi kao vođa.

ZAKON

Kada je u pitanju držanje kućnih ljubimaca, bilo da su u pitanju opasni psi ili ne, Zakon o dobrobiti životinja insistira na odgovornom vlasništvu.

Pravilnikom  o načinu držanja pasa koji mogu  predstavljati opasnost za okolinu  propisano je i da vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne. Na ulazu u taj prostor, odnosno objekat mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: "OPASAN PAS", a sam ulaz u prostor ili objekat se mora držati pod ključem.

Takođe, vlasnici moraju sa svojim psima proći obuku u kinološkom savezu.

KOJI PSI SE SMATRAJU OPASNIM I KAKVE SU OBAVEZE VLASNIKA

Opasnim psima se, prema gradskoj odluci, smatraju pitbul terijeri, staford terijeri, američki staford terijer i mini bul terijer, kao i mešanci ovih vrsta, a osim njih posebnim pravilnikom su u tu kategoriju uvršteni i svi drugi psi koji su:

bez očiglednog povoda napali čoveka i naneli mu telesne povrede ili smrt;

bez očiglednog povoda napala drugog psa i naneli mu teške telesne povrede ili smrt;

uzgajani, odnosno dresirani za borbe pasa ili su nađeni u organizovanoj borbi sa drugim psom;

namenjeni za čuvanje imovine ili kao telesni čuvari

Vlasnici ovih vrsta pasa, po zakonu, mogu biti samo osobe koje nisu krivično gonjene, a dužni su i da ljubimce upišu u poseban registar u veterinskoj stanici, da ih obavezno čipuju, da ih izvode isključivo na povocu i sa brnjicom. U šetnju mogu da ih izvode samo punoletne osobe.

NEODGOVORNI I NEPOZNATI VLASNICI

Prema poslednjim podacima istraživanja Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama "Orka" veliki je problem i pored pokušaja da se uredi zakonom manjak konkretne i direktne kontrole vlasnika pasa.

- Opštine plaćaju neverovatne iznose. U poslednjih šest godina 25 miliona evra isplaćeno je u Srbiji za odštetu zbog ujeda napuštenih pasa. Veliki broj od toga je od strane poznatih vlasnika, ali nisu zavedeni u centralni registar - napomenuo je direktor ove organizacije Elvir Burazerović.

- Primer je opšina Bogatić, gde je "Orka" utvrdila sistemom "od vrata do vrata" da ima 9.000 poznatih vlasnika, a svega 400 u registru. Iz godine u godinu raste broj prihvatilišta, a istovremeno i ujedenih osoba i odšteta - daje Burazerović kao primer.

VIDEO: Ova nesrećna žena nije uspela da se izbori sa lutalicama

(M.Ro.)