Uroš ima autizam i 100 odsto je invalid, a upravo je primio poziv od vojske: Srbija ovu decu zove i na glasanje, svaki papir roditelje vraća u pakao surove istine

Kao da sama dijagnoza nije dovoljno teška, roditelji su prinuđeni da ceo život iznova dokazuju invaliditet svoje dece

Uroš Trajković (17) juče je dobio poziv da se upiše u vojnu evidenciju. I tu ništa ne bi bilo čudno da Uroš ne boluje od autizma i da nije 100 odsto invalid. Kao da ova dijagnoza nije dovoljno bolna i teška, njegova majka Vesna prinuđena je da ceo život iznova i iznova dokazuje invaliditet svog sina i da se iznova bori sa svojim najvećih strahovima i tugama.

Srbija nema registar osoba sa autizmom i tako oni za državne službe, najprostije rečeno, ne postoje.

Preporučujemo

Neki roditelji su za svoju autističnu decu primali pozive za glasanje, a nekima, kao Vesni, čiji sin za dva meseca puni 18 godina, stižu pozivi za upis u vojnu evidenciju.

Tako se roditelji autistične dece stalno podsećaju na tu strašnu istinu da njihova deca nikada neće moći da žive kao većina svojih vršnjaka – ne samo da nikada neće moći da idu u vojsku, već ni da se osamostale, rade, venčaju, dobiju decu.

Koliko je teško, dovoljno govori i prva rečenica koju je Vesna izgovorila kada smo je pozvali za komentar: “Sva sreća da smo muž i ja bili zajedno kad je stigao poziv od vojnog odseka”. To nas je podsetilo na još jednu tužnu istinu – ogromna bol ovih roditelja nikada ne prolazi.

- Dobili smo novi šamar. Taman prihvatiš, naučiš da živiš sa tim, a onda dođe nova situacija poput ove. Zašto tako mučiti roditelje dece sa autizmom, kad su već dovoljno iscrpljeni da bi uopšte o tome pričali, a kamoli da bi išli od institucije do institucije sa gomilom papira i dokazivali da im je dete 100 procentni invalid – priča Vesna za Telegraf.rs.

Kako kaže, roditelji već dugo apeluju na državu da osnuje Centar za autizam i jedinstveni registar koji bi sprečio ovakve nebulozne situacije.

- Mi, kao roditelji, itekako ispunjavamo obaveze obijajući kojekakve šaltere, pragove, gušeći se u nametnutoj administraciji. Mislimo da je red da i država ispuni svoju obavezu prema nama, da našu decu uvede u registar i da prestanu da budu nevidljivi i nepostojeći građani - apeluje ova majka.

Otkad im se mališani rode, roditelji dece s autizmom prinuđeni su da svima objašnjavaju šta to nije u redu sa njihovim sinom ili ćerkom. U Srbiji, navodi Vesna Trajković, postoji samo jedna doktorka koja ima tabele po kojima se vrši dijagnostika autizma. Zato se dijagnoza teško i često kasno postavlja, a autizam nije definisan kao bolest ili stanje. Nema ga.

A kada deca nekako i završe osnovnu školu, za ovu državu više ne postoje.

- Zakonom od 2009. godine omogućeno je da i deca sa teškoćama u razvoju mogu pohađati redovne škole, a pravo roditelja je da može da ih upiše i u specijalnu školu. Naravno, u praksi je to drugačije, jer kad se odluče da upišu dete u redovnu školu, onda na asistenta koji je obavezan da pomogne detetu u nastavi, čekaju i po četiri godine. A pošto srednja škola nije obavezna, kad završe osnovnu školu, naša deca nestaju, nema ih u sistemu države – objašnjava Vesna Trajković.

MINISTAR OBEĆAO REGISTAR 2017.

Ministar Zlatibor Lončar je obećao da će pitanje nacionalnog registra osoba sa autizmom biti rešeno još krajem 2017. godine, ali do danas to nije učinjeno.

Vesna podseća da se broj dece sa autizmom povećava i da, po poslednjim procenama, jedno na 35 rođene dece ima ovaj razvojni poremećaj.

- Ako se držimo i ranijih procena da jedno od 55 dece koje se rodi ima autizam, zamislite koliki je to broj. Mi ne znamo koliko dece sa autizmom ima u Srbiji, jer registra nema, nema ni stručnjaka za dijagnostiku, nema ni Centra za autizam, a nama i dalje stižu pozivi za glasanje i vojsku – upozorava ova hrabra majka.

VIDEO: Beogradski bend koji ne zna nijednu notu, a zvuči čudesno

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)