Noćima nisam oka sklopio kad sam zgazio dete: Potresne ispovesti mašinovođa pod čijim su lokomotivama nestali životi

Kada neko reši da se ubije, teško da ga neko može spasti. Uspeo sam da primetim jednu ženu koja je htela da se baci pod voz. Kada sam izašao iz lokomotive, da vidim kako je, htela je oči da mi iskopa što je nisam pregazio. Sklonili smo je s prige i nastavili dalje. Posle dva sata sačekala je drugi voz i ostvarila svoj naum

Svakog Svetog Jovana osetim istu jezu i tugu koja mi je razorila zdravlje. Posle te nesreće više nisam bio siti čovek, iako znam da nisam odgovoran za njihovu smrt. Ipak, pod točkovima lokomotive kojom sa,m ja upravljao ugašena su četiri života. Nijedan od njih četvorice nije bio stariji od 17 godina.

Ovako je svoju ispovest za "Večernje novosti" počeo mašinovođa u penziji Siniša Đorđević (63) iz lekovačkog sela Lipovica. Četvorica pripitih mladića pokušala su tog 19. januara 1997. godine da se fićom "provuku" između spuštenih polubranika na pruzi Niš-Skoplje. Trenuci mladalačke nepromišljenosti Siniši su zauvek promenili život. Iako mašinovođe ne snose odgovornost za smrt, sebi su nastrože sudije. Danas je Siniša ruina, preživeo je dva moždana udara, boluje od dijabetesa, hipertenzije, depresije... Već tri godine je u invalidskoj penziji.

Preporučujemo

- Bilo je još gaženja, ali ovo mi je presudilo. Ne mogu da se pomirim sa njihovom smrću, iako nema ni mrve moje krivice. Vozio sam brzinom manjom od propisane, nisam bio pod dejstvom alkohola, pokušao sam da zakočim, ali pri brzini od 98 kilometara na sat, to je bilo nemoguće - kaže Siniša, koga te noći žitelji makedonskog sela Ilinden umalo nisu linčovali.

No, on im ne zamera.

- Čak sam im pisao i tražio njihovu dozvolu da im posetim grobove. Tri porodice su dale pristanak, ali nisam mogao da odem, to bi me sigurno dotuklo. Posle toga nikada više nisam mogao da sednem u lokomotivu. Zato i razumem mladog kolegu, mašinovođu koji je pre dva meseca u Donjem Međurovu  udario u autobus, u kojem je nastradalo sedmoro putnika. Vratio se nedavno na posao, ali sada radi u administraciji - dodaje on.

UDARIO DEVOJČICU (2) KOJA SE ZVALA KAO NJEGOVA ĆERKA

Taze penzioner Miroslav Stojanović iz Živkova, koji je od 36 godina staža lokomotivom upravljao punih 26 godina, nije spavao četiri noći kada je potkačio devojčicu staru dve godine.

- Nije joj bilo spasa. Zvala se isto kao moja ćerka. Ne znam kako se to detence našlo pored pruge, ali mi je trebalo četiri godine da se vratim poslu mašinovođe. Svako se nosi sa tim kako ume. Sećam se da su nas kao mlade mašinovođe pripremali i govorili nam da nas čeka sve i svašta na pruzi, ali te na smrt niko ne može pripremiti - kaže Miroslav.

I pored svega što je doživeo na radnom mestu, Miroslav i dalje veruje da je ovo jedno od najlepših zanimanja, a beg od stvarnosti nalazio je u sportu.

OSTAO JE DA VISI USPRAVNO NA LOKOMOTIVI, GLEDALI SMO SE U OČI

- Ne želim da govorim o brojevima, svi su oni bili ljudi, bez obzira na to da li su odličili da dignu ruku na sebe ili nisu procenili situaciju, odnosno opasnost. Eto, ja pamtim jednog samoubicu negde u Makedoniji, koji mi je mahnuo izdaleka, a onda se bacio pred lokomitivu. Što je najgore, ostao je da visi uspravno na lokomotivi sve dok nije došla policija. Maltene smo se gledali u oči. A ubio se jer ga je varala žena, policija je našla oproštajno pismo - priča nam Dragan Stanković (56) iz Pečenjevaca.

On kaže da je na pružnom prelazu kod Niša, gde se pre dva meseca desila tragedija, i on imao nekoliko incidenata, jer vozači prosto ignorišu upozorenja. Sa druge strane, Dragan hvali Pukovčane, jer su vrlo oprezni kada je reč o ovom pružnom prelazu.

A nije u njihovom poslu sve sumorno i crno, ponekad se "bliski susreti" završe i bez žrtava, ako se ne računaju polomljni traktori, motokultivatori, motocikli...

- Jedva sam spasao batina jednog nesrećnika koji se motokultivatorom zaglavio između šina. Nekako je preživeo udar lokomotive, ali malo je falilo da ga žena dokrajči, jer su motokultivator kupili pet dana pre sudara- priseća se Miroslav.

KOZE SPASLE ČOVEKA SIGURNE SMRTI

Miroslav se uverio da su koze najintelignetnije životinje i da je kompliment kada nekog nazoveš tim imenom.

- Primetio sam stado koza na pruzi i učinio sam sve da zaustavim voz, jer meni je žao i životinju da pregazim. Tek kada sam se približio, primetio sam da na koloseku leži čovek. Prišao sam mu i on je zavapio da ga je pogodio infarkt, pa sam alarmirao Hitnu pomoć. Praktično su mu koze spasile život, jer teško da bi njega tako sklupčanog blagovremeno primetio - kaže Miroslav.

SVETI ARHANĐEL IMAO 16 GAŽENJA

Među mašinovođama jedna kolega dobio je nadimak Sveti Arhanđel, jer je imao 16 gaženja.

TEŠKO JE ZAUSTAVITI SAMOUBICE

Kada neko reši da se ubije, teško da ga neko može spasti. Uspeo sam da primetim jednu ženu koja je htela da se baci pod voz. Kada sam izašao iz lokomotive, da vidim kako je, htela je oči da mi iskopa što je nisam pregazio. Sklonili smo je s prige i nastavili dalje. Posle dva sata sačekala je drugi voz i ostvarila svoj naum - kaže Siniša.

Video: Očevidac nesreće u Nišu kaže da se ovo ne dešava prvi put

(Telegraf.rs/Večerenj novosti)