Kravata, sako, tašna i pištolj! Kako smo došli do toga da se na posao nosi oružje i ubija bliski kolega?

Jedan običan radni dan pretvorio se u tragediju... Da li je moralo tako? Ima li još Đurđeva među nama?

"Pucnjava u AMSS. Izgleda da je ubijen predsednik Butulija". To je bila prva informacija koju sam juče začuo u redakciji, da bih se za nekoliko trenutaka već našao u kolima i provlačio kroz gužvu do Ruzveltove ulice.

Gomila policije, forenzika, Hitna pomoć i gužva ispred AMSS-a slutilo je na najgore. Ali, na moje iznenađenje, niko se nije ušetao u zgradu da bi presudio Mirku Butuliji, već je ruku na njega podigao najbliži saradnik - sekretar Predrag Đurđev.

Preporučujemo

I nije "obavio posao" pa pobegao, već je nakon ubistva ubio i sebe. Na sve to, u zgradi se odvijala prava drama, pa ovo ubistvo nije nimalo ličilo na klasičnu likvidaciju. Svađa, pucnji i unezverena sekretarica koja u panici iskače kroz prozor.

Šta se, zapravo, dogodilo? Sve ovo više liči na neku porodičnu dramu u stanu nego na ubistvo uticajnog čoveka u sedištu AMSS. Definitivno, to nije bilo hladnokrvno smaknuće, već sumanuti čin u afektu. Kada je shvatio šta je uradio, ubica nije imao gde da pobegne, osim u smrt.

Đurđev je za svoj pištolj imao sve dozvole. I očito je mislio da je neophodno da ga nosi sa sobom na posao. Čega se plašio visoki funkcioner AMSS-a? Da li je moguće da se u svojoj kancelariji osećao toliko nesigurno da mu je obarač bio nadohvat ruke? I kako ga je jedna svađa nagnala da potegne oružje na svog kolegu?

U senci nerazjašnjenih motiva čitava priča ostavlja gorak utisak. Zamišljam čoveka na funkciji, čoveka od integriteta, koji uredno uzima svoje oružje i odlazi na posao gde treba da se bavi rešavanjem problema u svakodnevnom rad sa saradnicima. A njemu tamo jednostavno prekipi, uzima pištolj i ubija kolegu.

Koga je sve mogao da ubije i povredi? Sekretarica, koja je sve gledala, zadobila je lakše povrede kada je iskočila kroz prozor visokog prizemlja. A šta bi bilo da ju je pogodio neki od metaka sasutih u Butuliju?

Da li je Đurđev mogao da izgubi kontrolu i pred nekim spoljnim saradnicima, gostima AMSS-a ili čak na skupštini, sednici upravnog odbora...? Koliko ljudi je mogao da ubije u trenucima kada mu se pomrači um?

Ovakav čovek, gde god da se nalazio, bio je prava tempirana bomba, a zahvaljujući tome što je imao oružje, došli smo u situaciju da se jedan običan radni dan pretvori u krvoproliće.

Pitanje je kako je moguće da njegovo agresivno ponašanje do sada niko nije primetio i učinio nešto tim povodom. On je menjao funkcije i radna mesta, a teško je poverovati da je za sve to vreme uspevao da krije svoje agresivne ispade i činjenicu da naoružan dolazi na posao.

Pre bih rekao da su svi ignorisali ovu činjenicu - znali su da ima "kratak fitilj" i šta nosi za pojasom. Ali, vodili su se mišlju "Neće on...".

Nažalost, bilo je potrebno da se dogodi tragedija da bi neke stvari postale tako očigledne: Suludo je i nenormalno da neko uopšte i pomišlja kako će mu za rad sa saradnicima nekad zatrebati metak.

Ali pitam se koliko ima još ljudi poput Đurđeva, koji sede u raznim preduzećima spremni da kada im nešto nije po volji stvari rešavaju hicem u glavu.

VIDEO: Nakon pucnjave u Ruzveltovoj opsadno stanje 

(M. Beljan)