Otkrivamo kako gej parovi u Srbiji mogu da imaju bebu i s kojim se problemima susreću

"Telegraf.rs" razgovarao sa "Gayten" organizacijom i advokatima, kako bismo saznali da li i koja prava imaju partnerke koje nisu rodile dete

Partnerka Ane Brnabić, Milica Đurđić, rodila je sina Igora 20. februara, a mnogi su se pitali kako će sada pravno biti tretirana premijerka Srbije u odnosu na svoje dete, kao i u kakvoj će se zajednici zakonski odgajati dečak.

"Telegraf" je ovim povodom razgovarao sa Jovankom Todorović iz "Gayten" organizacije, kako bismo saznali da li i koja prava imaju partnerke koje nisu rodile dete.

Preporučujemo

- Nažalost, naša zemlja još uvek pravno ne prepoznaje roditeljsko pravo istopolnih parova. Biološka majka ima sva prava, ali druga partnerka gotovo da ne postoji kada je reč o zakonskom okviru. To sada otvara i druga pitanja, poput - šta ukoliko dođe do razlaza između dve osobe? Tada majka ima sve ingerencije na odluke o odnosu svoje partnerke i deteta - rekla je Todorović i još jednom navela da je uređenje ovog zakona važno prvenstveno za dobro deteta.

Ona je dodala i da se starateljstvo može dodeliti onoj partnerki koja nije majka, ali to su zaista retki slučajevi, praktično samo ukoliko biološka majka doživi smrt ili izgubi sposobnost da vodi brigu o detetu. Međutim, to je takođe volja biološke majke.

Jovanka Todorović istakla je da bi predlog izmene Građanskog zakonika, kojim bi se partnerima koji biološki nisu roditelji, omogućio usvajanje dece (tzv. "pravo drugog roditelja"), doprineo boljem položaju istopolnih zajednica, ali i samog odgajanja i razvoja deteta.

Advokat Ivan Simić složio se da pravni poredak Republike Srbije ne prepoznaje institut istopolnih brakova, kao ni institut istopolnih roditeljskih prava, ali da uvođenje izmena u Građanski zakonik, ne može zavisiti samo od pravne struke.

- Ovo je jedno jako kompleksno pitanje, ali u eventualnom donošenju budućih rešenja mora biti uključena šira stručna javnost. Dakle, eventualne ovakve izmene ne mogu donositi samo pravnici, već i lekari, pripadnici crkve, socijalni činioci sprskog društva - izjavio je za "Telegraf" Simić.

Prema rečima Simića, ovaj predmet se nalazi u javnoj raspravi, ali pre izglasavanja bilo kakve konačne odluke, kaže da nije zahvalno i merodavno pričati o tome.

KAKO GEJ I LEZBIJSKI PAROVI IPAK POSTAJU RODITELJI? 

Krajem prošle godine, razgovarali smo sa Jelenom Vasiljević iz organizacije za lezbijska ljudska prava "Labris" koja nam je tada otkrila na koji način se žene, a na koji muškarci u istopolnim zajednicama bore kako bi postali roditelji.

- Na osnovu iskustva koje ja imam u ovoj organizaciji, mogu da kažem da su ženski parovi počeli da primenjuju odlazak u banku sperme, ali u inostranstvo, jer kod nas takva ustanova još ne postoji. Kada se dete rodi, roditeljka koja je rodila dete tretira se kao samohrana majka, a druga, u našoj zemlji, nema pravni status - objasnila nam je Jelena.

Ona je dodala i da je lezbijkama zbog ovoga mnogo lakše, ali da se i muškarci snalaze. Oni najčešće pribegavaju surogat majčinstvu van granica naše zemlje.

KAKO GEJEVI DOLAZE DO OČINSTVA?

Gejevi koji su u vezi i požele dete, odlaze u inostranstvo gde kupuju jajnu ćeliju, a potom se tretiraju kao samohrani očevi.

- Pripadnici LGBT populacije se snalaze kako znaju i umeju, jer naša zemlja još uvek nema uređene zakonske okvire po ovom pitanju. Praksa je pokazala da deca istopolnih parova koja odrastaju u Srbiji nemaju nikakav pravni, kao ni problem vršnjačkog nasilja, ali imamo problem sa zakonskim procedurama na čije se promene čeka godinama - rekla je Vasiljević za Telegraf.

PRVO HETERO, A ONDA HOMO BRAK

Neretko se dešava i da jedan partner/ka ima zajednicu u kojoj dobije dete i nakon nekog vremena shvati da je homoseksualac/ka ili se tek sa zrelim godinama odluče da u javnosti otkriju svoju seksualnost. Međutim, desi se da su iz tog odnosa imali decu i da ih onda praktično imaju i sa novim partnerima/ka istog pola.

Ustaljene prakse u ovim situacijama nema, a i zakon nema tretman za njih. Sve varijacije su moguće, a sve to da bi dobili ono za šta se LGBT populacija bori u našoj zemlji godinama unazad.

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)