Nađa je htela bezbedno da se reši starog živinog toplomera, ali je shvatila da je to Sizifov posao: Kucala je na milion vrata i vratila se na početak

Nije problem samo živin toplomer, već i lekovi kojima je istekao rok trajanja. Puna kesa lekova, a niko nije nadležan

Postoje zakoni koji propisuju šta da radimo sa lekovima kojima je istekao rok, ali ne i akta koja regulišu proceduru. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je zakonom propisano da apoteke moraju da prime od građana lekove kojima je istekao rok trajanja i da ih predaju firmama za upravljanje otpadom. 

Nađi Đekić odavno ne treba živin toplomer jer ima digitalni, pa je rešila da ga preda nekome ko će na adekvatan način da ga uništi. Okrenula je mnogo brojeva telefona, ali nije uspela. Kako Nađa radi u Direkciji za mere i dragocene metale, prvo je pitala kolege, piše RTS.

Preporučujemo

- I onda sam krenula u istraživanja, od SET reciklaže, preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, koji su me uputili na JKP 'Gradska čistoća', a oni, opet, na apoteke. Jednostavno, niko nije mogao da mi pomogne jer niko od njih nije nadležan - rekla je Nađa.

U ambulanti Doma zdravlja Palilula su žute plastične kese i kutije mesto gde se odlažu upotrebljene igle, špricevi, ampule, gaze, zavoji.

Na zidu je nekoliko uputstava, a u hodnicima i čekaonicama žuta strelica: To je put koji vodi do centralnog mesta u podrumu gde se dnevno skladišti oko 50 kilograma medicinskog infektivnog otpada koji se tri puta nedeljno transportuje u Dom zdravlja Voždovac, gde se uništava.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je gostujući u Beogradskoj hronici da su apoteke u obavezi da prime medicinski otpad koji donesu građani, i da one znaju kome dalje da se obrate, a spisak je na sajtu Ministarstva.

U Srbiji postoji, ističe, 120 registrovanih firmi za upravljanje otpadom. Trivan je istakao da su građani mnogo osetljiviji na pitanje zagađenja, nego što su bili ranije.

- Treba da budemo svesni šta radimo sa životnom sredinom, jer na pitanje ko je zagadio odgovor je jednostavan – mi - kaže Trivan.

- Naše osoblje, koje je posebno obučeno, a to su spremačice, u određenim periodima skupljaju taj medicinski otpad u žute kese i odnose ga u privremena skladišta posebnim putem. Vozači transportnih vozila skupljaju iz svih ambulanti DZ Palilula infektivni medicinski otpad i transportuju ga ka DZ Voždovac - objašnjava dr Snežana Despotović Kušljević.

Nije problem samo živin toplomer, već i lekovi kojima je istekao rok trajanja. Puna kesa lekova, a niko nije nadležan. Čak ni apoteke, a trebalo bi. Sasvim je druga priča kada je u pitanju njihov farmaceutski otpad u koje takođe spadaju lekovi kojima je istekao rok, ali i materijali koji se koriste za proizvodnju lekova. Godišnje to bude oko jedne tone. Vodi se evidencija, odlažu se u obeležene kontejnere i predaju ovlašćenoj firmi koja otpad uništava.

- Zakon o upravljanju otpadom definiše da sve, državne i privatne apoteke preuzimaju neupotrebljene lekove od građana. Međutim, podzakonski akt koji je trenutno u izradi, Pravilnik o upravljanju otpadom, treba da definiše način na koji će taj otpad biti zbrinut na pravi način. Tačnije, treba da definiše izbor operatera, koji operater će to preuzimati i, takođe, način plaćanja uklanjanja ovog otpada - ističe Desanka Nikolić iz Apoteka Beograd.

Posle svega nameće se zaključak - zakon postoji, ali nedostaju podzakonska akta koja definišu proceduru. Tek kada se ona donesu znaćemo šta treba da radimo sa opasnim otpadom, kome ćemo moći da se obratimo kada imamo lekove kojima je istekao rok. Do tada, ko kako odluči - ili u fioku ili u kontejner.

(Telegraf.rs/RTS)