Dušica Golubović do četvoro đaka pešači i po 15 kilometara po snegu: Autobusi u njeno selo ne zalaze, a po smetovima ni auto ne pomaže

Kosatica je po površini jedno od najvećih sela u srbiji, ali dece stasale za školu ovde je samo četvoro

Kad udari nevreme i sneg, kao što ima običaj, nemilice zaspe brda oko Prijepolja, a mraz okuje put od Mileševe preko Taševa i Sedobra do Kosatice, učiteljica Dušica Golubović na posao stiže pešice. Ne stigne li, zakasni li, ko ima obraza da joj zameri, prekori je.

Koračaće ona po kijametu kilometar, dva, pet, svih 13 bude li trebalo i nazad još toliko, nije joj teško. Nije joj problem, samo da se pojavi u učionici, da njeno četvoro đaka ne izdangube. A malo li je puta zbog njih gazila smetove do kukova, automobilom sletala sa zaleđenog puta, ostajala zavejana u mećavi.

Preporučujemo

Kosatica je po površini jedno od najvećih sela u srbiji, ali dece stasale za školu ovde je samo četvoro. Bliznakinje Danica i ilica Zindović su treći razred, njihov brat Radomir pohađa predškolsko, a tu je i Ivana Popović koja pohađa drugi razred. I svi oni će završiti četvoroletku pre nego što iko drugi krene u ovu školu. Jer dece, tuge li, u selu više nema.

Škola u Kosatici otvorena je 1989. kao izdvojeno odeljenje OŠ Sveti Sava iz Prijepolja, imala je tada dva odeljenja. Sedam godina kasnije, zbog malog broja đaka, nastava je obustavljena. Bile su njene učionice prazne do septembra 2016. godine kada se ponovo oglasilo školsko zvono na inicijativu meštanina Željka Zindovića, oca troje od četvoro sadašnjih đaka.

Pre toga njegova supruga je preminula, pa da njegove sirote bliznakinje ne bi vozio u Prijepolje umolio je prosvetne vlasti da otvore školu. Danicu i Milicu dočekala je Dušica Golubović koja je do tada radila kao učiteljica na zameni. Sita se naradila dok joj nisu ponudili da na neodređeno uči đake u Kosatici. Poziv nije odbila.

Od naselja Zalug kod Prijepolja, gde Dušica živi, do Kosatice je 15 kilometara. Autobusi ovde ne zalaze, a i kuda bi kad do sela vodidžombasti makadam između jaruga , šuma, potoka, ugašenih ognjišta i torova. Teško se i leti dođe, a kamoli po snegu.

- Otac me ponekad vozi. Katkad me ostavi nekoliko kilometara od škole gde me preuzima i vozi otac jedne od učenica. A neretko moram i sama da se snađem, jer tata ne stigne da me odveze, a dok ja nađem drugi prevoz ne stignem na vreme na dogovoreno mesto gde me čekaju učenica i njen otac - priča Dušica.

Zna i te kako da se desi da, kad sneg zamete drum, nikakav prevoz ne pomaže.

- To pešačenje znalo je da potraje i satima kada je svih 13 kilometara bilo zatršeno smetovima. Ali, to mi ne pada teško, jer volim svoj posao i đake - priča Dušica.

Više puta se sokolila da sama sedne u automobil i krene pred đake. Par puta ju je hrabrost koštala sletanja sa zaleđenog puta ili zarobljavanja u snegu. Ali uvek je nalazila način da se probije do škole.

- Nikakvo nevreme me ne bi sprečilo da dođem u školu. Logično je da svaki učitelj voli svoje đake, a ja toliko obožavam moje da jedni drugima idemo na slave. Ivana je nedavno krštena, a ja sam joj bila gošća na veselju - ponosno priča Dušica.

Nije ona u Kosatici samo učiteljica. Zamoli je narod da im, kad pođe na posao, iz Prijepolja donese lekove, namirnice i druge potrepštine. Ni to joj nije teško.

VIDEO: Snimala je svaki dan sestru kako joj trči u zagrljaj i pokazala šta znači ljubav

(Telegraf.rs/Forum Info)