Kako da znam da li mi je dete u depresiji ili samo u pubertetu? Muče ga najcrnje misli i razmišlja da digne ruku na sebe, ili su to samo hormoni?

Roditelji nisu stručnjaci, ali bi trebalo da budu najbolji poznavaoci svog deteta

Jedno dete oduzelo je sebi život. N. M. (12) iz sela Negosavlje kod Medveđe pronašao je očev pištolj i presudio sebi. Navodno su razlog loše ocene na prvom polugodištu šestog razreda.

Nije teško pretpostaviti da će većina okriviti roditelje, da je ono što su radili ili nisu radili dovelo do tragedije. Da su jadno dete tukli, pritiskali ga i ko zna šta mu radili, sve dok više nije mogao da izdrži. Bez ikakve sumnje, njima je ipak sada najteže. Razgovor sa decom je, ipak, najbolja preventiva da se spreči da ovakve tragedije dođe.

Preporučujemo

U poslednje vreme deca su nam se ubijala zbog vršnjačkog nasilja, problema u ljubavi, jer im je majka otišla... Presuđivali su sebi pištoljima, vešanjem ili skokom sa zgrade, pokušavali da se ubiju u školi, tabletama i vešanjem. Setite se malog Obrenovčanina, devetogodišnjeg Uroša, koji se obesio pre skoro godinu dana, jer ga je majka ostavila kod babe i dede. On je jedan od najmlađih koji je odlučio da digne ruku na sebe.

OTKAD SAM SE RODILA, STVARAM JOJ BOL

Iako se ovaj slučaj desio u Meksiku, potresna je poruka koju je devojčica (10) koja se ubila ostavila majci. Ona se molila svecima da njena mama postane najsrećnija žena na svetu kada nje više ne bude, "jer joj od trenutka kad sam se rodila samo stvaram bol i uništavam život, zato što nas je tata zbog mene napustio.

- Molim mamu da bude smirena, da ne radi mnogo, a najlepše što mogu da joj poželim je da bude srećna. Nadam se da ćeš me se jednog dana setiti i da ćeš me najzad zagrliti kada dođeš na nebo. Mislim da ću te najviše obradovati ako se ubijem, jer si mi uvek govorila da bi volela da se nikad nisam rodila - napisalo je dete u srceparajućoj poruci.

Zato pazite šta pričate pred decom, ne govorite im teške reči i stvari koje ne razumeju, jer su suviše mali. Oni shvataju srcem, koje im onda poruči da tu nešto nije kako treba. I eto tragedije koja samo čeka da se desi. Kao i ova zbog navodnih loših ocena. Kako ste nam napisali u komentarima, moguće je da je dete osećalo grižu savesti zbog loših ocena, možda nije sve do roditelja.

Uvek kada se ovakav slučaj desi, jave se komšije, rodbina i prijatelji koji kažu da ništa nije ukazivalo na to da će se tragedija dogoditi.

NEMOGUĆE JE PREDVIDETI ŠTA SE "VRZMA" PO DETETOVOJ GLAVI

A, kako su nam rekli naši sagovornici, to je vrlo teško i roditeljima da razluče. Ipak, bez detaljnih informacija, nezahvalno je pričati o nekom konkretnom slučaju. Tako nam je Vesna Tomić, socijalni psiholog rekla da ono što je sigurno to je da roditelji nikako nisu mogli da predvide šta se kuje u detetovoj glavi. Jer to sigurno onda ne bi ni dozvolili, osim ako nisu mentalno bolesni.

- Ko zna šta se tu sve splelo od porodičnih faktora, pa je došlo do toga. Jer ne može samo loša ocena da dovede to toga. Ipak, mora da je bila neka vrsta psihološkog maltretiranja u porodici, znači od strane roditelja vezano za uspeh u školi odnosno za njegovo učenje i to je rezultiralo time. Sigurno da su ga oni kinjili, sigurno da su ga opominjali, znači oni su imali uvid u to da on ne uči dobro. Ali, nisu mogli da imaju uvid u ovaj deo patologije koji je imao za posledicu suicid. Da li je depresija bila u pitanju, ne znamo, u svakom slučaju poremećeni porodični odnosi sigurno su tome doprineli, kao što je sigurno da roditelji to nisu mogli da predvide, to su dve neke teze, opšta mesta koja su vrlo verovatna - objašnjava Vesna Tomić.

FAKTORI DEPRESIJE UOBIČAJENI ZA PUBERTET

Prema njenim rečima, pubertet i depresiju je veoma teško razlikovati.

- Zato što se to upravo prepliće, zato što ti uzroci ili faktori na osnovu kojih može da se prepozna depresija  ili druga vrsta poremećaja su ovde razvojno normalni. Dakle, vi kod adolescenata imate česte promene raspoloženja, kod adolescenta kao normalnu razvojnu pojavu imate povlačenje iz porodičnog okruženja i više okretanja vršnjacima, jedna vrsta zatvorenosti. To su dve normalne, razvojne promene puberteta tako da je tim teže i za stručnjaka, a kamoli za roditelja da to prepozna. Nema šanse - napominje Vesna Tomić.

- I ako se roditelju učini nešto, kazaće "pa da, hormoni". Normalno. To su promene česte raspoloženja, zna se šta je pubertet. Jedino stručnjak ako prati, može da potrefi šta je - smatra Vesna Tomić, napominjući da je vrlo nezahvalno komentarisati nešto kada nemate sve neophodne informacije.

TAKO MALI NE SHVATAJU IDEJU SMRTI

Kako navodi Zoran Milivojević, psihoterapeut, tako mala deca kao dečak iz Medveđe, i mlađi, ne shvataju ideju smrti i smatraju da će svojim postupkom kazniti nekoga zbog koga su se osetili povređeno. To je dečja fantazija, "eto vi mene ne volite, pa će onda ono sa oblaka da posmatra uplakanu porodicu". Deca tog uzrasta nisu svesna toga da je smrt kraj i da ne možeš da se vratiš nazad jednom kad odeš. Ovakva i slične tragedije nikako ne mogu da se predvide, jer je "ljudima neverovatno da deca razmišljaju o tome", rekao je Milivojević za Telegraf kada se ubio Uroš iz Obrenovca.

TEŠKA SITUACIJA, OSETLJIVO DETE

Prema rečima, Nevene Čalovski Hercog, neuropsihijatra, radi se o izuzetno osetljivom detetu koje se našlo u teškoj situaciji bez ideje da sa nekim to može da podeli.

- U takvom doživljaju, dete se oseća usamljeno i ne može da podnese strah i napetost. Ljudi imaju tendenciju da unapred osuđuju. Ja sam sigurna da su roditelji beskrajno pogođeni ovim tragičnim događajem i da im je mnogo teško - navodi ona.

Prema njenim rečima, niko od nas nema tapiju na stalnu emotivnu stabilnost i veštine podnošenja stresa. Kod nekoga postoji i predodređenost da ne može funkcionalno da se nosi sa teškoćama. Možda je to bio slučaj kod ovog dečaka.

Psihijatri inače izbegavaju da postavljaju dijagnoze deci dok ne napune 15 godina, zato što se u tom razvojnom dobu prepliću objektivni stresovi, razvojne teškoće i predodređenost da dete neće moći funkcionalno da se nosi sa teškoćama.

MNOGO RAZGOVORA I MNOGO LJUBAVI

I kako na kraju pomoći roditeljima, kako sprečiti da se slična tragedija desi u budućnosti? Ako nam već stručnjaci govore da ne možemo da predvidimo, da ne možemo da razlikujemo šta je šta, onda kao roditelji treba da pričamo s decom, da "meljemo" dok ne istupimo zube, da ne dozvolimo osamljivanje, da volimo i grlimo i ponavljamo da se volimo čak iako ponekad nešto pridikujemo ili se svađamo.

VIDEO: Ovo je zgrada u kojoj se ubila lepa voditeljka

(M. L/m.leskovac@telegraf.rs, J.V/j.vucic@telegraf.rs)