Čedomirova čutura s porukom iz logora je kupljena na španskoj pijaci: Našli su njegove potomke, relikvija stiže u Srbiju (FOTO)

Unuci su znatiželjni da istraže kako je čutura dospela do Španije

Čutura Čedomira Rosića, ratnog zarobljenika u Drugom svetskom ratu, imaće počasno mesto uz ostale porodične uspomene u domu njegovih najbližih potomaka u Beogradu - unuka Dragana Lukšije i unuke Indire Romić.

Srodnike Čedomira Rosića danima su tražili i pronašli meštani Badovinaca u Mačvi, nakon što je na društvenoj mreži objavljena fotografija ratne relikvije koja je prešla neuobičajeno čudan put od logora Sagan (Stalag VIII c) u Nemačkoj za vreme rata do buvlje pijace u Barseloni sedam decenija nakon oslobođenja.

Preporučujemo

Telegraf.rs je, podsetimo, objavio priču kako se čutura sa urezanim ličnim podacima Čedomira Rosića, deportovanog za vreme rata u Nemačku, neobjašnjivo pojavila u Španiji. Kao suvenir kupila ju je izvesna gospođa Eloide pre nekoliko godina.

Nedavno, u januaru ona i komšinica Leilom Seigher, poreklom Srpkinja, fotografiju su objavile na Fejsbuku sa pitanjem "Ko je bio Čedomir Rosić?" i tako počele potragu za naslednicima kojima žele da predaju dragu uspomenu.

- Vest o pronalasku deda Čedine čuturice nas je vrlo iznenadila i obradovala, a naročito posvećenost ljudi kao što su Eloide koja je kupila čuturu na pijaci i Leile koja je imala misiju da pronađe naslednike i preda čuturu.

Njima dugujemo neizmernu zahvalnost i nadam se da ćemo se videti uskoro sa njima. Takođe smo zahvalni i našim daljim rođacima iz Badovinaca koje, na žalost nismo nikada upoznali, a koji su se iskreno potrudili da dođu do nas - kaže unuk Dragan.

Najbliži naslednici, osim uzbuđenja što će u aprilu u rukama imati čuturu kao podsećanja na dedu Čedomira, ne kriju koliko su pozitivno iznenađeni posvećenošću ljudi da ih pronađu. Iako čutura njima predstavlja porodičnu relikviju, Dragan i Indira napominju da je ona svedočanstvo kako su se naši zarobljenici snalazili u opasnim vremenima kada su mnogi nestajali "preko noći".

- Verovatno su predmeti sa ličnim podacima, kao što je ova čutura služili da ljudi ne postanu bezimene žrtve i da iza njih ostane bar neki trag. Drago nam je što će biti u našoj porodici, ali bismo voleli da ovaj artefakt kao deo neke šire izložbe u aprilskom slomu, propasti vojske i propasti Kraljevine Jugoslavije vidi što više ljudi.

Čutura našeg dede je verovatno jedan od mnogih predmeta iz logora koji svedoči o životu naših zarobljenika u Drugom svetskom ratu - dodaje Indira.

Unuci su znatiželjni da istraže kako je čutura dospela do Španije. To bi im "sklopilo kockice" o delu života njihovog dede nakon što je oslobođen iz logora do povratka u Beograd.

Iako su bili mali kada je Čedomir preminuo (1974. godine u 60. godini života) i nisu puno vremena provodili sa njim jer su sa roditeljima živeli u drugom gradu, Dragan i Indira sa pijetetom i snažnim osećanjima pričaju o svom dedi.

- Baka nam je najviše pričala o njemu, kao i majka. Pored fotografija od njega imamo dosta dragih uspomena, a najznačajnije su njegove beleške u kojima je opisivao svoj život. Posedujemo i njegove beleške koje je vodio u logoru, a koje je prepisao posle rata i nazvao ih "Život kroz borbu Čedomira M. Rosića, majstora sarača - sedlara".

Koliko mi znamo on je bio zaposlen u vojsci, u Vojnom zavodu, a saračku radnju je jedno vreme držao u Beškoj. Kao penzioner je imao vagu za merenje u Bulevaru kralja Aleksandra i prodavao je lozove preko puta Crkve svetog Marka - nastavlja Dragan.

Dragan i Indira su danas jedini direktni potomci Čedomira Rosića koji počiva u grobnici na Centralnom groblju, u kojoj su sahranjeni još njegova supruga Mileva (preminula 1999. godine) i njihovih četvoro dece - Dragoljub, Zorica, Ljiljana i Milan. Draganova i Indirina majka Dragica bila je drugo dete koje su Čedomir i Mileva dobili, rođena je 1940. godine i nažalost jedina od njih petoro koja je doživela starost. Umrla je pre pet godina u 74. godini.

Ponosni unuci žive u Beogradu sa porodicama. Indira radi kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi, a Dragan u humanitarnim misijama Međunarodne federacije Crvenog krsta.

Oboje sa nestrpljenjem broje dane kada će im sredinom aprila Leila iz Barselone predati dedinu čuturu. Čedomir kao da je želeo da je neko pronađe - na njoj je urezao svoju "biografiju", a u neobičnoj potrazi za naslednicima ujedinio je ljude sa dva pola evropskog kontinenta.

Leila i njena komšinica Eloide ne mogu da pronađu reči kojima bi opisale svoju sreću od kada su pronađeni Čedomirovi naslednici, a posebno kada se prvi put čula telefonom sa Draganom.

- Veoma smo uzbuđene i ponosne. Nismo se nadale da će to sve tako da bude, mi smo samo htele da vratimo čuturu familji koja je to trebala da ima već godinama. Kada sam prvi put videla čuturu imala sam osećaj da je Čedomir želeo da neko zna o njemu pošto je na njoj napisao svoju "biografiju". Za mene je bio zadatak da se pronađe njegova porodica - kaže Leila za Telegraf.rs.

Čutura koju je Čedomir nosio sa sobom u logoru čeka svoje poslednje putovanje do Beograda na posebnom mestu, u biblioteci Leilinog stana u selu kraj Barselone. Ona sa nestrpljenjem i ogromnom radošću iščekuje susret sa Čedomirovim unucima. Priznaje da joj pri pomisli na taj emotivni trenutak krenu suze.

VIDEO: Ovako je izgledalo probijanje Solunskog fronta

(Dragan Grujić)