Prva sigurna kuća za muškarce u Srbiji je žrtvama bila utočište u koje su bežali od gneva i pesnica žena. Onda je došla jedna i sve uništila! Tužna ispovest osnivača (FOTO) (VIDEO)

Vajkali su se kako im žene ne daju ni parče bureka na miru da pojedu

Čim sam video prvu na vratima, znao sam da nam se ne piše dobro. Lepo sam joj kazao: "Idi odavde, ovo je mesto za muškarce... A, ona meni: "Nemam gde... I ja se sažalim, i sve propade... - priča Nišlija Đorđe Mišić koji se proslavio kao prvi i jedini osnivač muške sigurne kuće na jugu Srbije.

Preporučujemo

Mada Mišićeva sigurna kuća nikada nije dobila oficijelni status, pa time ni finansijsku pomoć, bila je utočište desetinama muškaraca koji su bežali od gneva ali i pesnica svojih boljih polovina.

Vajkali su se kako im žene ne daju ni parče bureka na miru da pojedu, kako ih isteruju iz kuće jer su izgubili posao i lupaju im šamare čim im se okrenu. Đorđe im je u brvnari u niškom naselju Crvena Zvezda obezbedio pet kreveta, obroke koje su zajednički spremali a oni su mu uzvraćali radom na stovarištu ogrevnog drveta. Živeli su kao složna porodica, sve dok se nije pojavila ONA.

- Prvo došla jedna, kuka moli... Nisam znao šta da radim, meka sam srca... Pitam ostale, da je primimo, oni kažu: "Ajde"... U početku nije bilo loše, ona preuzela kuvanje, al ne prođe malo, eto je još jedna... sad verujem da je ona prva pozvala.

Kad su došle još dve, sve je bilo gotovo, uzvrteše se oko mojih ljudi i odvedoše jednog po jednog. Ne mogu da kažem, skućili su se, sad lepo žive... ali meni nekako žao, bilo nam je mnogo dobro zajedno - vajka se Mišić, žalostivo gledajući praznu kućicu i sto na kojem je postavljena večera samo za jednog.

U društvu odbeglih muževa uvek je bio pas, kojeg je Đorđe nazvao: "Turski gavgalj Milenko" čija je misija bila da štiti zlostavljane muškarce od besnih furija koje su pokušavale da ih odvedu iz Đorđeve sigurne kuće. Na veliku žalost Mišića, i on ga je napustio.

- Jedan dan i on nađe žensku... i ode... Maje su tu po naselju sa kučkama, svrati ponekad, ne mogu da kažem, najede se pa ode... I on me ostavi - nastavlja Mišić.

U spomen na vreme koje su provodili zajedno, Đorđevi klijenti, uključujući i one koji su nove životne saputnice našli u njegovoj sigurnoj kući, okupljaju se dva puta nedeljno u brvnari koju su izgradili na mestu zvanom "Ploče" na putu Niš - Bela Palanka.

- Kuća se rasturila, ali prijateljstvo je ostalo, eto ja sam nekako zaslužan i za njihove nove živote. Da nije bilo moje sigurne kuće, ne bi se ponovo oženili, ovaj put kako treba. Pa, neka im je sa srećom, nadam se da neće ponovo bežati od žena, a i da hoće, više nemaju gde - zaključuje Mišić.

(D.K.)