Stvaramo generaciju mutanata: Ovih 5 deformiteta ima sve više dece, a njih izazivaju stvari koje mališani svakodnevno koriste

Sve više roditelja, kaže, žali joj se da uopšte ne poznaje svoju decu. O svim opasnostima modernog načina odrastanja upozorila je direktorka Medicinske škole

Decu nam vaspitavaju vajber grupe i društvene mreže. Od malih nogu povezani su na internet kao na infuziju. Osećanja izražavaju preko smajlija, umesto rečima i dodirom.

Stvaramo mutante sa fizičkim deformitetima. Deca nam mucaju, imaju usporene reflekse, ravne tabane, dioptrije i iskrivljenu kičmu.

Preporučujemo

Ovako Nada Trifković, direktorka Medicinske škole "Beograd", upozorava na posledice svakodnevne i stalne vezanosti dece za računare i mobilne telefone, i njihovog odrastanja na modernim tehnologijama.

Eru internet komunikacije, kaže ona, niko ne može i ne treba da izbegne, ali problem nastaje kad roditelji decu potpuno prepuštaju tehnologijama, toliko da kad im mališani odrastu, shvate da ih uopšte ne poznaju.

- Sve je više roditelja koji mi se žale da svoju decu uopšte ne poznaju. Pa naravno, kad niste provodili dovoljno vremena sa njima. Ništa ne može da zameni dodir, zagrljaj, pažnju i živu reč. Roditelji danas jesu zauzeti i činjenica je da se sva komunikacija odvija preko interneta, ali zašto bi kad su slobodni decu uskratili pravog razgovora i zajedničkog vremena, bez telefona - napominje Trifković.

Ona upozorava i na drugi gorući problem - rast dece sa fizičkim deformitetima.

Izbegavaju fizičko, ni loptu ne umeju da uhvate

- Deca izbegavaju časove fizičkog jer više ni loptu ne umeju da uhvate. Koordinacija pokreta im je slaba ili nikakva, jedino što sigurno umeju, to je koordinacija prsima. Roditelji ne shvataju da to što deca imaju ravne tabane i krivu kičmu nije samo trenutni problem, već da će im to tek u budućnosti stvarati probleme sa zdravljem - napominje naša sagovornica.

Generacije koje dolaze sve više imaju problema i sa izgovorom.

- A tek njihov fond reči. Toliko je siromašan da često imaju problem da rečima iskažu neku misao ili osećanje. Govore u skraćenicama i psovkama, a osećanja ispoljavaju preko onih emotikona u sms porukama - upozorava direktorka Medicinske škole.

Gde žurimo, kuda idemo i šta to radimo, pitanje je koje, dodaje ona, ne treba da postavimo kad nam deca već postanu otuđena i asocijalna.

- Nigde internet neće pobeći, slobodno odvojite dete od njega. Neće ništa propustiti ako izađete u šetnju, igrate fudbal ili vozite bicikl. Neće zaostajati ako mu telefon date sa 10, umesto sa pet godina. Koliko god tehnologija napredovala, bliskost je nešto što se mora osetiti i doživeti. I nešto što će decu čuvati kroz život - zaključuje ona.

VIDEO: Posle ovog videa svi idemo u šetnju bar pola sata

(M.Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)