I kad se vratim kući, u pola noći skačem iz kreveta da pokrivam decu: Prebacujemo im za dnevnice, a vaspitači posle rekreativne smršaju, neki se čak i razbole

Nije retko da se po povratku vaspitači razbole od stresa i nespavanja. Obavezno i smršaju tri do pet kilograma

To je teško prepričati, može samo da se doživi. Nema sekunde u kojoj ne mislite o deci, da li su siti, pate li za mamom i tatom, da li im je dosadno, imaju li temperaturu, kakvo im je grlo... Neko dete pije lek u jedan posle ponoći, a neko u pet ujutru, pa se budite na svakih sat vremena. Nema spavanja. I nema opuštanja.

Ovako Snežana Marinović (55) iz beogradskog vrtića "Lipa", sa svojih 25 godina iskustva priča o tome kako izgleda rekreativni boravak iz ugla vaspitača. Iako su oni ti koji brinu o našoj deci dok su najmlađa i najosetljivija, u medijima se o njima piše uglavnom samo onda kad se dogodi neka nezgoda. Ovoga puta povod je bio jedan pomalo komičan status o nepodnošljivim viber grupama roditelja, preko kojih se vaspitači bombarduju hiljadama pitanja, primedbi i poruka, a naročito onda kada mališane povedu na rekreativnu.

Preporučujemo

- Uh, viber grupe? Srećom, imam vrlo korektnu saradnju sa roditeljima, ali iz iskustva drugih kolega znam kako mogu biti naporne. Vaspitači pošalju sliku na grupu da se pohvale roditeljima kako je sve u redu, a onda stigne: "Zašto mu je kapa nakrivljena", "Zašto je šal vezan pozadi a ne napred", "Zašto stalno nosi iste rukavice" - kroz osmeh priča Snežana, slikovito objašnjavajući da je vaspitačima važno da su rukavice suve, a ne da li su iste one koje je dete nosilo juče.

Rekreativna traje do osam dana i na nju vaspitači vode najmanje osmoro, a najviše 11 dece (12 u slučaju predškolaca). Težak i naporan posao vaspitača počinje i pre nego što se uđe u autobus i krene na put.

- Prvo dogovarate sa roditeljima kako pripremiti decu za put, naročito mališane koji se prvi put odvajaju. Zatim sledi papirologija koju takođe treba završiti. Kad stignemo, kreće raspoređivanje dece po sobama. Obično su to sobe sa četiri do pet kreveta, a svakome detetu treba da ispunite želju. E onda kad to završimo, prelazimo na raspakivanje 12 kofera, jedan po jedan... - samouvereno nabraja Sneža, koja mališane na rekreativne vodi još od 2006. godine.

I pored tolikog iskustva, nikada na rekreativnoj nije dozvolila sebi ni trenutak opuštanja.

- Toga nema. Kada preuzmete brigu o deci, morate im biti posvećeni 24 sata, i spremni da se u svakom trenutku nađete bilo kome od njih. Neka deca imaju alergije, pa morate paziti na sve što unose, neka imaju opstrukciju pluća pa za njih nosite i aparat za inhalaciju.. Neko se budi u jedan noću da pije terapiju, a neko u pet ujutru. Za nas nema spavanja - objašnjava ova vaspitačica.

Prve noći na rekreativnoj, kaže, navija alarm da je budi na svaka dva sata, a već sledeće noći više joj uopšte nije potreban. Budi se sama na svakih sat vremena i obilazi decu da oslušne kako dišu, da li se neko možda upiškio ili je neko ružno sanjao, pa mu treba zagrljaj.

- Dešava se da zaspimo obučeni. Jednom sam cele noći bdila nad detetom koje je imalo temperaturu. Tuširam njega, pa tuširam sebe, skinem njemu temperaturu, pa sebi, i tako iznova - priseća se Snežana.

Moraju da vode računa i da svako dete dnevno unese dovoljno voća, povrća i tečnosti.

- A svakog jutra piju i "magični napitak" (med i limun) da nam se ne razbole - razneženo dodaje ova posvećena vaspitačica.

Nije retko da se po povratku sa rekreativne vaspitači razbole od stresa, brige i nespavanja. Kažu da obavezno i smršaju tri do pet kilograma. Kad se vrati, Sneži je najvažnije da ima jedan ceo dan u miru, samo za sebe.

- To mi je jako bitno, da sam ceo da u pižami, da sam sama, sređujem utiske. Noćima posle stalno se budim. Kad skočim, muž me u šali pita: "koga nisi pokrila", a ja kažem "ne znam, sad ću da vidim", još nesvesna da sam se vratila sa rekreativne i da sam kod kuće, u svom krevetu.

Ipak, ističe, nema lepšeg osećaja nego kada joj deca kažu "jao, što nam je bilo lepo".

- Ovaj posao se ne radi zbog para, jer se niko neće obogatiti radeći kao vaspitač. Ovaj posao se radi zbog stvari koje pare ne mogu nadomestiti, dečjeg osmeha, sreće, saznanja da ste nekome ulepšali detinjstvo i odrastanje - zaključuje naša sagovornica.

Dnevnica za vaspitače iznosi 3.700 dinara po detetu, za celu rekreativnu. Ali, pre nego što prokomentarišete da li je to puno ili malo, odgovorite na ovo pitanje: Koliko biste vi platili nekoga da vaše dete odvede na put i o njemu brine osam dana?

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)