Dete je skičalo kao prase i njušilo gostima noge: Roditelji su ga hitno odveli stručnjaku, a on ih je pitao samo jednu stvar

Dete je postalo zavisno od crtanog filma. Svakog dana, sedam sati gledalo je isti crtani i počelo bizarno da se ponaša

Dvoipogodišnje dete iz Srbije završilo je na odvikavanju od gledanja crtanog filma "Pepa prase", nakon što je danima provodilo po sedam sati gledajući taj crtać i počelo bizarno da se ponaša, neverovatan je slučaj zavisnosti koji je u svojoj praksi zabeležio naš klinički psiholog Vlajko Panović.

- Roditelji su doveli dete zbog nesvakidašnjeg, bizarnog ponašanja. Dete je mirisalo stopala gostima, zavlačilo se pod sto i skičalo kao prase - priča za "Blic" ovaj psiholog.

Preporučujemo

Kada je slučaj završio u njegovoj ordinaciji, Panović je pitao roditelje da li dete možda gleda crtani "Pepu prase", na šta su mu oni odgovorili potvrdno i dodali da dete taj crtani obožava i da ga gleda i po sedam sati dnevno.

- Ako neko konzumira neku vrstu informacije u toj količni, kod deteta sadržaji tog crtanog filma postaju dominatni deo njegovog iskustva prema realnosti i zato dete reprodukuje naučeno ponašanje - ispričao je Panović.

Rešenje je usledilo kada su roditelji izveli dete napolje na igralište i ponudili mu neke druge sadržaje kao što su skakanje, igranje na vazduhu sa drugom decom...

- To je bilo sve ono što se u realnom životu naziva pravom igrom, gde se stvara osećaj radosti i smeha, u kome je dete živi učesnik među drugom decom, a ne pasivni prijemnik virtuelnih sadržaja iz crtanog ili video igara - kaže nam on.

Posle nekoliko dana, dodaje, dete je potpuno prestalo da gleda crtani film zato što su mu se roditelji posvetili na potupno drugačji način.

- Neki roditelji danas nisu posvećeni dovoljno svojoj deci. Posle izvesnog vremena dete je postalo srećno i u potpunosti zaboravilo na crtani film - objasnio je Panović.

Panović, striktno naglašava, da roditelji nikako ne koriste metodu "zabrane bilo čega", kako bi podigli svoj autoritet, jer onda deca počinju da lažu i kriju stvari.

Bilo bi dobro da roditelji zajedno učestvuju sa decom kada gledaju crtane filmove ili igraju igrice, da bi pomogli deci da razumeju nevaspitne i neprirodne sadržaje - savetuje on.

On apeluje na sve roditelje da ne štite decu od obaveza i radova.

- Naprotiv, pomozite im da zavole život kroz pravu igru i da provode što više vremena u prirodi - zaključio je Panović.

OPASNI MOBILNI TELEFONI

Već od ranog detinjstva, deca znaju da koriste mobilne telefone, iako u početku to može da posluži kao neka vrsta animacije, iz dana u dan tako najbrže dolazi do zavisnosti od ovih uređaja.

Panović je opisao i slučaj četvorogodišnjeg dečaka koji je bio opsednut mobilnim telefonom. Dečak živi u višečlanoj i višegeneracijskoj porodici gde svi puno koriste mobilne telefone. Nije išlo u obdanište, a telefon mu je bio glavna perokupacija.

- U jednom momentu, dete je hteo da telefonira, a kada mu majka to nije dozvolila usledila je njegova burna rekacija. Dete je počelo da vrišti i na kraju je bacilo telefon. Posle toga došli su kod mene da potraže pomoć - ispričao je Panović.

VIRTUELNI SVET SVE PRISUTNIJI

- Deca se otuđuju od suštine i žive u jednom nestvaranom, bajkovitom svetu, koji im na njihovu radoznalost nudi mnogo toga što je nevaspitano, nepoučno i agresivno. Dete do 3 godine ne bi trebalo da ima kontakte sa ekranima bilo koje vrste, samim tim neće konzumirati te sadržaje - objasnio je psiholog Panović.

Problem su i video igrice.

Zahvaljujući softverskim kreacijama u video igrama, objašnjava Panović, igrač ostaje fiksiran za ekran, sa maksimalnom koncentracijom pažnje na moguće iskušenje ili izazove, a sve to troši njegovu mentalnu energiju.

Potom se, kaže, javljaju određeni simpotomi zavisnosti, pre svega suve oči, cupkanje nogama za računarom, hipnotička vezanost za ekran, isključenost iz realnih životnih tokova.

- Na primer, roditelji više desetina puta dozivaju decu da dođu da ručaju, a oni odgovaraju sa "sad ću", tu već imamo problem, kao i zanemarivanje obaveza, lične higijene, odlaska u toalet i konzumiranje obroka. Često reaguju negodovanjem i agresijom kada im se neko od članova porodice obrati - objasnio je Panović.

(Telegraf.rs/Blic)