Srđan je morao da ode sa Kosmeta u Švajcarsku, tamo je započeo biznis, ali od Albanaca nije uspeo da pobegne (VIDEO)

Ako ste možda u prvi mah pomislili da Srđana Albanci progone i u inostranstvu - prevarili ste se

U najvećem gradu ispod Alpa, Srđan Filipović (45) živi svoj treći život – posle Metohije i Šumadije, u Švajcarskoj – i svakoga dana misli na otadžbinu. Ovde, u Cirihu, uzeo je pod zakup italijanski restoran, sprema sa osobljem pice, druge testenine, ribu i meso i bori se da stekne koru hleba za ukućane. Tri Srpkinje koje najviše voli su uvek uz njega, supruga Olivera i ćerke Sara (14) i Ana (13).

U ciriškom restoranu "Roma" ima i salu za veselja od 80 stolica gde su nedavno Slaviša i Vesna Marković iz ivanjičkog kraja, a dugo žive i rade u Švajcarskoj, obeležili prvi rođendan unuka Danila.

Preporučujemo

– Srpska istorija, često nepredvidiva, primorala je naše ljude da prođu mnoga iskušenja i granice kako bi našli neko svoje malo mesto pod suncem. Moj rodni kraju jesu selo Poljani u Metohiji, ali sam morao, svi znamo zbog čega, 1985. da se doselim u Mrčajevce. Tu, u najlepšem selu Šumadije skućio sam se, bio sam i onomad na Božić i dolazim tri ili četiri puta u godini. A u Poljanima kod Istoka, u metohijskoj ravnici, ostali su mi roditelji, sestra, zet i familija – pripoveda Srđan za Regionalnu informativno novinsku agenciju RINA.

RADIO DVA POSLA DA BI OPSTAO

Veli da je u Čačku završio za metolastrugara, ali je i u to novo stanište uskoro stigla oluja.

– Zato sam se 1990. preselio u Švajcarsku i radio dva posla da bih opstao. Metalski zanat preko dana, a uveče sam bio ispomoć u restoranu. Devedesetih, ako ovde dođeš kao Jugosloven, bio si otpisan, nisi mogao ništa da nađeš, samo ono što niko nije hteo da radi. Počneš jedno, onda drugo, pa treće.

Od 2008. kao kirajdžija preuzeo je restoran nazvan po italijanskoj prestonici. Pored vlasnika i njegovih, vrednu ekipu ove kuće čine Marijana Knežević Bilbija iz Bosanskog Grahova, Nikola Bilbija iz Beograda, ali ivanjički zet i Eva Batalja sa Sicilije. Namernicima je, inače, srce puno kada ovde vide jedan italijansko-srpski specijalitet, Srđan i njegovi peku italijanske specijalitete u srpskoj bubnjari, na drva.

– Kako radiš, tako i dobiješ. Gosti su mi uglavnom Švajcarci, ali ima i naših i Italijana, a dolaze i iz svih jugoslovenskih republika Hrvati, Muslimani, Albanci. Hvala bogu, ima posla, najviše se jedu one najmasnije testenine, romanjola, peperede, kaćatore i pršutofudi ili, kako kod nas to zovu, kaprićoza. Pica košta od 15 do 20 franaka, da kažemo u proseku 15 evra. Dnevno prodamo nekada 50, pa do 150. Prosek je 100 do 120. Imamo 20 vrsta testenina, 10 vrsta mesa, salate, riba i klasična italijanska predjela.

Vredan, preduzimljiv i čestit Srbin ima uz sebe najdraže, suprugu i ćerke, a i brat mu živi i radi u istoj državi sa familijom, u Lucernu. Ovaj čovek nikad se nije stideo teškog posla, a to se uvek dobrim vraća.

Inače, Srđan u svojoj piceriji dočekuje mnoge, ali uvek se obraduje kada neko od naših zemljaka počasti prijatelje ili proslavi radostan rođendan.

VIDEO: Da li biste pojeli Ronaldovu picu

(Telegraf.rs)