O ovom jedinstvenom parku u Srbiji su deca učila iz udžbenika, a sada u njemu umiru životinje i skupljaju se narkomani (FOTO)

Noću postaje "alko-park" i "narko- park", mesto koje se gradilo 20 godina

Oko 20 godina bilo je potrebno da zaživi jedinstveni "Eko park Ilina Voda" u Kragujevcu i samo dve da počne da propada, a životinje iz mini zoo vrta da umiru od gladi. Park koji je opreman od odbačenog građevinskog materijala i koji su gradili volonteri i korisnici socijalne pomoći ušao je i u dečije udžbenike kao jedinstven.

Danas je urušen i mostić na kome su se slikali mladenci na dan svog venčanja. Kroz park više ne teče potok, "hotel za insekte" je propao, đubreta je svuda, kafić i neki objekti su razvaljeni.

Preporučujemo

- Noću je "narko-park" i "alko-park"- kažu razočarani stanari okolnih kuća.

OD DEPONIJE DO RAJA

Sedam hektara zemljišta u naselju Ilina Voda građani su nasledili 1.900 godine testamentom Svetozara Andrejevića, bogatog trgovaca. Sredinom XX veka taj prostor je bio omiljeno izletište, da bi nakon toga bio zapušten. Sve do 1997. bio je deponija stare bele tehnike, obrastao u šiblje.

A onda su se komšije, predvođene gradskim odbornikom Slađanom Rakićem, digle i počele da ga krče i čiste. Deceniju kanije postao je mesto na koje su dolazile delegacije u poseti Kragujevcu, glavno mesto za porodice o Uskrsu.

- Najpre smo čistili đubre i krčili grmlje. Onda smo nabavili prvu ljuljašku, fontanu, i tako smo iz godine u godinu gradili svoj park. Sigurno 99 odsto svega ovde je urađeno od recikliranog materijala, staze, ljuljaške, skulpture, česme, trgovi. Sve je to u materijalu malo koštalo, jer sam kada se rade nove ulice izimao stare ivičnjake, behaton ploče, stare bandere, krov od hala iz Zastave, cigle sa kuća koje su rušene - kaže Slađan Rakić.

- Ali, koštalo je u vremenu i snazi, ovde je uloženo dosta entuzijazma. Uspeli smo da napravimo brend grada Kragujevca, takođe smo i ušli u udžbenik za treći razred osnovne škole kao lekcija. Sada đaci zbog nas čitaju o ljudskom entuzijazmu i recikliranim materijalima - dodaje.

ŽELJA MALOG VASILIJA

Eko park je nekada u plastenicima proizvodio 30.000 saksija cveća. Organizovali su sportske manifestacije, međunarodne kampove, za Vaskrs je ovim mestom prolazilo nekoliko hiljada Kragujevčana uz kulturno-umetnički program. U mini zoo vrtu bilo je konja, magaraca, koza, ovaca, svinja, zečeva, ptica.

- Od kada nisam odbornik prestao sam da se svakodnevno bavim parkom, a ovde ima posla stalno. Dao sam godine volonterskog rada i više ne mogu- kaže Rakić.

Dodaje da ima informacije da u lokalnoj samoupravi postoji dobra volja da se park ponovo sredi i da bi za to trebalo par meseci. Pa onda opet - prikupljanje životinja, osposobljavanje plastenika, obnova kafića koji je delimično srušen i "očerupan".

Kragujevčani mesecima preko društvenih mreža apeluju da park propada, a preostale životinje nemaju hrane. Tomislav Trakić iz naselja Ilina Voda kaže da je danas u parku par desetina dece, a nekada je za lepih dana bilo stotinak.

- Park je imao zabavnu, ali i edukativnu funkciju. Decu smo dovodili da se igraju i uče o životinjama. Sada uče kako mi stariji sve upropaštavamo - kaže Trakić.

Mali Vasilije Pantić kaže da se u parku zimi sanka, u jesen se "kupa u lišću", a u proleće i leti je na spravama i igralištu.

- Voleo bih da ovde opet bude čisto i da bude lepo kao pre, da trče životinje, a mi sa njima. Voleo sam jednog konja i prase, ali oni više ne žive ovde - kaže Vasilije.

ŽIVOTINJE UMIRU

Sve ove godine Eko park je opstajao zahvaljujući radu volontera, ali više zahvaljujući radu korisnika socijalne pomoći koji su ovde odrađivali 100 radnih sati mesečno za 8.000 dinara. Nekada njih 30 do 60, sada 10. Ivica Zdravković, radnik na održavanju parka, jedan od korisnika socijalne pomoći, kaže da je teško.

- Nekada samo imali 20 ovaca, 30 koza, plovke, šotke, guske... Sada imamo nekoliko ovaca i koza, divokozu, vepra i četiri praseta, nešto ptica. Iz Tempa još dobijamo povrće za ishranu životinja, imamo nešto sena koje smo nakosili, ali nam treba koncentrat i kukuruz. Nama su dva ovna i jedan jarac crkli od gladi jer nismo imali hranu. Pomoglo nam je udruženje "Crvena šapica" i zahvaljujući njima životinje će preživeti zimu - kaže Zdravković.

Ovog proleća Eko park Ilina Voda neće biti cvetna oaza u kojoj žubori potok, ali postoji nada da će park iz udžbenika neko uspeti da spasi.

(Marija Raca)