Svaki drugi tata bi otišao da se obračuna sa roditeljima nasilnika oči u oči: To je najgori ishod, a samo je jedan potez pravilan u toj situaciji

Devedesetih su učiteljice umele i da "klepe, vaspitno", a to onda ne sme da se prijavi kući, jer bi se i od roditelja dobilo vaspitno

Kada smo vas pitali kako biste postupili da vam se dete požali da ima problem sa nekim drugarom u školi, najveći broj vas se opredelio za opciju da se ode kod roditelja na vrata i popriča sa njima (43,67 %). Manji broj vas bi seo sa detetom i popričao o tome kako da samo reši problem u školi (30,87 %). Zanimljivo je da bi najmanji procenat ljudi koji su učestvovali u anketi popričao sa odraslom osobom s kojom dete provodi oko pet sati pet dana u nedelji, sa učiteljicom. Tek 17,68 %.

Odgovor koji smo propustili da ponudimo je "nađem klinca na ulici, pa se lepo izvičem na njega da mu više nikada ne padne na pamet da mi dira dete, eventualno mu počupam uši, kad sam već tu". Ima i takvih roditelja, je l' da? Bahatih, nevaspitanih, koji bi zaista to uradili. I ne bi znali u čemu greše...

Preporučujemo

DEVEDESETIH SU UČITELJICE MOGLE DA "KLEPE, VASPITNO"

Kako ste nam pisali u komentarima, devedesetih su učiteljice umele i da "klepe, vaspitno", a to onda ne sme da se prijavi kući, jer bi se i od roditelja dobilo vaspitno. Ali, niko nije bio maltretiran, a danas učiteljice ne smeju decu ni da pomaze po glavi, jer je to zabranjeni fizički kontakt. Čak i ako daju lošu ocenu detetu, moraju pismeno da je obrazlože... "Deca su nam dokona, imaju sve, al' nisu okaljena za život". Vreme je i da roditelji počnu novčano da se kažnjavaju, jer bi onda bar morali da se pozabave svojim miljenicima, smatrate.

Ima čitalaca koji misle da "kako zračiš, tako privlačiš", ako si sportista, takvo ti je i društvo, ako si nasilnik... "Nemarni roditelji - problematično dete" sve je to uzročno-posledična veza, ne znam šta bih uradila da mi neke šutne dete u glavu ili ga udara pesnicama. Nekima od vas dođe da "očitate lekciju" i učiteljici i deci koja su vas maltretirala i da im sve vratite sa kamatom. "Ja sam ipak uspeo u životu, otišao od tog društva, možda da nije bilo njih, ne bih otišao iz sela". Pojedini su priznali, "Tukli smo se gde smo stigli i šta nam fali! Sve što nije fer treba prijaviti i rešavati, ostalo je život!"

"Ako pustiš da te maltretiraju, uvek će te maltretirati, ne diraj, ali ne daj na sebe!". Deca su ogledalo roditelja, smatra jedna naša čitateljka.

Mnogi čitaoci su se, čak i oni koji nisu roditelji, prisetili svog detinjstva i kako je bilo u to vreme. Možda bi nešto iz tog perioda savetovali i svojoj deci da primene u današnje vreme. Kažu da se lepe stvari pamte, a loše zaboravljaju, ali sigurno se s tim ne bi složili oni koji su svakodnevno prolazili kroz pakao. Da li je takve dece bilo i ranije, "u naše vreme" ili je sada sve dostupnije zbog društvenih mreža, pa lakše saznajemo i za nasilje, tuče i batine među decom.

PSIHOLOG: BUDITE DOBAR PRIMER SVOM DETETU

Psiholog Aleksandra Janković smatra da roditelji lako izgube "poverenje" u školu kao instituciju kada senasilje već dogodi.

- Pretpostavljam da ljudi imaju ideju, da ako se već dogodilo neko nasilje u školi, da bi učitelji inastavnici već trebalo da reaguju. Utoliko se smanjuje poverenje u njih i aktivnosti koje oni mogu negde da preduzmu. Odlaženje roditelja kod roditelja drugog deteta je nešto što, isto tako, nije stvar od juče. To je mehanizam koji postoji odranije, gde često roditelji daji decu instrukciju "ja ću da se umešam", "srediću ja to" itd. Time se ta spirala nasilja nastavlja i to je nešto što ej veoma loše. Svakako da bi bilo mnogo bolje, da takvu stvar rešavaju sa psihologom ili direktorom škole. Da sve strane budu uključene i da se da drugi model deci - govori Janković.

Prema njenom mišljenju, kada se već desi problem i neko ispadne žrtva, ne treba to dete učiti da se problemi rešavaju tako što se orbračunava sa nasilnicima ili njihovim roditeljima. To je, kaže ona agresivni model.

- Generalno, ipak bi trebalo o tim stvarima povesti računa i tražiti malo veću aktivnost onih koji su stručni za to - zaključuje Aleksandra Janković, psiholog.

VIDEO: Otac uči svoju ćerku čojstvu i junaštvu a drugi roditelji preneraženi

(J. V./j.vucic@telegraf.rs)