Mile je imao 200 kg, dnevno je pio 6 litara koka-kole, a za jedan obrok jeo 30 ćevapa i gurmansku pljeskavicu: Bio je na ivici života i smrti, a ovako danas izgleda (FOTO)

Nekada je bio je sportista, skakao je padobranom iz aviona, ronio...

Pre nego što sam upoznala Mileta Grozdanića (41), sve što sam o njemu znala je da je pacijent Centra za lečenje gojaznosti u Kliničkom centru Srbije i da je tu došao sa skoro 200 kilograma.

Priznajem, stereotipi su me odmah nadvladali. Očekivala sam da na vratima vidim grmalja nalik onima u američkim filmovima, koji sede u fotelji grickajuči čips iz činije postavljene na svom ogromnom stomaku, i usput mrze ceo svet.

Preporučujemo

Mile je u sobu gde smo se nalazili ušao krajnje nonšalantno, šmekerski. Nasmejao se već s vrata, kao da jedva čeka razgovor sa novinarom, a jedina osoba koja se u tom trenutku postidela bila sam ja. Shvatila sam koliko je ružno smeštati ljude u nekakav šablon i kako to, često i nesvesno, radimo kada su u pitanju debeljuce. Svaka teška životna priča ima svoju pozadinu, pa tako i one sa preterano gojaznima. Ovo je Miletova.

On nije oduvek bio "teška kategorija". Bio je sportista, skakao je padobranom iz aviona, ronio, a onda je, usled novih uslova na poslu, bio prinuđen da stalno sedi. Tako je jedenje postalo njegova glavna aktivnost.

- Dnevno sam pio šest litara koka-kole, a za jedan obrok u cugu bih pojeo 30 ćevapa i gurmansku pljeskavicu - iskreno priča Mile, bez trunke prenemaganja.

Bio je jedan od retkih koji je sa svojih 200 kila sam mogao da se kreće, da ode do toaleta. Da je još samo malo sačekao, kaže, ni to više ne bi mogao. Ali, životne okolnosti naterale su ga da se zamisli.

- Devojka je ostala trudna i to me je osvestilo. Bio sam u teškom stanju, pio sam gomilu lekova da bih mogao da funkcionišem i nisam hteo da takav dočekam svoje dete - kaže Mile.

Tako je prvi put došao u Centar za lečenje gojaznosti i započeo najtežu bitku u svom životu. Posledice gojaznosti bile su strašne i tada se konačno suočio sa njima.

Imao je visok pritisak, proširenje srčanih šupljina, masnu jetru, opterećenje kičme i zglobova, i insulinsku rezistenciju koja vodi ka tipu dva dijabetesa. Usledilo je je desetine analiza i pregleda, konzilijumi lekara, a na kraju se ispostavilo da je kod Mileta jedino rešenje – operacija. Smanjili su mu želudac, a nakon  ove intervencije Mile je izgubio i osećaj gladi.

- Operacija je trajala dva sata, a iz bolnice sam izašao posle tri dana. Baš tada mi se rodilo i dete - ponosno priča on.

Od 30 ćevapa, koliko je nekada jeo za obrok, sada može da pojede tri.

- Ne osećam glad. Sam regulišem obroke i vodim računa da su redovni. Sada imam 123 kilograma, od lekova više ne prijem ništa, a plan mi je da do maja smršam još 15 kilograma - kaže on.

Ipak, da bi bitku izgurali do kraja, pacijenti bez jednog ne mogu, a to je njihova volja.

- Ako čovek ne želi sam sebi da pomogne, niko drugi to neće moći. Hiljade je ljudi koji u ovom trenutku muče muku sa preteranom gojaznošću, ali sa tim moraju da se suoče i da shvate da nema brzog rešenja, da ne pomažu magične dijete i praškovi, i da će ovu borbu voditi do kraja života – kaže Mile, koji danas vodi Udruženje za prevenciju i borbu protiv gojaznosti, i pomaže svojim saborcima.

VIDEO: Strgmenova taktika: Kako da na zdrav način dovedete liniju do savršenstva!

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)