Pitali smo zašto se zimski raspust deli na dva dela i kakav efekat to ima na decu

- Deci, posle bilo kog raspusta treba četiri, pet dana da se malo povrate, da se snađu i što su mlađi, to je duži period. I kad je tako iseckan raspust, onda to ima negativne efekte - smatra, s druge strane, direktor Matematičke gimnazije

Drugi, duži deo zimskog raspusta uveliko traje za većinu osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji. Da li je za njih bolje da im se raspust "secka" ili da bude iz jednog dela, mišljenja su različita. Drugo polugodište, za decu u Srbiji, osim Vojvodine, počinje 18. februara. 

Kako je za Telegraf rekao direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović, sa stanovišta učenja i nastave, to i nije baš tako dobra ideja.

Preporučujemo

- To su iskustva ne samo moja, već svih kolega s kojima sam razgovarao, jer deci, posle bilo kog raspusta treba četiri, pet dana kad počinje škola da se malo povrate, da se snađu i što su mlađi, to je duži period. I kad je tako iseckan raspust, onda to ima negativne efekte - kaže Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije. - Moguće je iz raznih razloga da je to bolje, zbog grejanja, turističkih centara, sve je to moguće, ali ja govorim samo o nastavi. Deci je svaki malo duži raspust, sedam, osam dana znači da otprilike tri, četiri dana treba da se povrate, a ako je duži raspust, još više im treba, a to onda malo može da bude problem.

U POTPUNOSTI OPRAVDANO DA RASPUST BUDE U FEBRUARU

Kako su za Telegraf rekli iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u svojim aktivnostima u fokusu uvek imaju dobrobit dece, podizanje kvaliteta nastave i znanja, kao i uslova za rad i učenje. To je situacija i kada je reč o kalendaru raspusta.

- Zbog novogodišnjih praznika, tim za izradu kalendara rukovodio se činjenicom da ima nekoliko neradnih dana odnosno državnih praznika koji se uglavnom spajaju. To su 1. i 2. januar, kao i 7. januar. Raspust za osnovce je trajao od 3. do 8. januara - navode iz resornog Ministarstva.

Kada je reč o drugom delu zimskog raspusta, prethodnih godina se pokazalo da su u februaru bili veoma loši vremenski uslovi i da je u potpunosti bilo opravdano da raspust bude u februaru. Naime, pre dve godine zbog nepogoda i lošeg vremena, raspust je morao da bude produžen. Prethodnih zima to se pokazalo kao dobro rešenje.

Kako su pisale Novosti tokom školske godine kada je prvi put zimski raspust bio podeljen u dva dela, školske 2015/16. godine, raspust je donet na inicijativu, kako se pisalo tada, turističke privrede. Te tvrdnje nisu tačne, navode iz Ministarstva prosvete.

UŠTEDE U GREJANJU I PRIVATNE OBAVEZE

Prema rečima sagovornika, direktori nisu bili konsultovani prilikom donošenja odluke o "seckanju" raspusta, ali nije ni bilo potrebe za tim, smatra Miroslav Markićević, direktor Sedme beogradske gimnazije, jer, kako kaže Pravilnik o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada donosi za svaku školsku godinu, ministar prosvete.

- To je njegova isključiva nadležnost - kaže Markićević.

Prema njegovim rečima, to se pokazalo dobrim iz dva razloga.

- Zbog ušteda u grejanju odnosno troškova funkcionisanja škola, a i zbog organizacija privatnih obaveza dece i roditelja koji putuju na zimovanja tokom februara. Ja sam inače geograf i po meteorološkim podacima, februar je najhladniji mesec u godini i s tim u vezi mnogo je bolje da jedan značajan deo zimskog raspusta bude u prvoj polovini februara - smatra Markićević.

- Dakle, ovo je jedna odlična ideja, a ponavljam, niko nas nije konsultovao jer nije ni trebalo da nas konsultuje - navodi direktor Sedme beogradske gimnazije.

BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU

Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Jute, odluka o "cepkanju" raspusta suštinski je i doneta na inicijativu turističke privrede, odnosno jedan od razloga je bio i taj.

- Ja mislim da je 2014/15. rađeno jedno veliko, opsežno istraživanje, pre svega vezano za bezbednost u saobraćaju. I ono što je to istraživanje pokazalo je da kada se razdvoje raspusti po kategorijama, po oblastima da tako kažem, to mi nismo do kraja prihvatili, delimično jesmo, zbog Vojvodine i uže Srbije, da se smanjuje broj potencijalnih saobraćajnih nesreća, zbog toga što se smanjuje i sama gužva na prilasku i destinacijama i u povratku sa takvih odmora - smatra Seničić.

PRIMER NEMAČKE

Takvih primera ima jako puno, smatra naš sagovornik, imate u Nemačkoj primere da po provincijama se kreće u školu, da su raspusti isto tako klizni, kreće se u školu, recimo od 20. avgusta pa do 8, 9. septembra, znači u dve i po nedelje kreće Nemačka u školu. Znači jedan deo kreće 20-tog i tako dalje... I time su sprečili, po nekim istraživanjima, oko 30 posto manje saobraćajnih nesreća zbog smanjenja gužve na putevima.

- To je bila polazna osnova, a onda naravno da je i turistička privreda gledala interes, obzirom da je nama zimska sezona jako kratka bila, jer računajući taj raspust od dve nedelje, dati su ergumenti da bi to svakako povećalo popunjenost kapaciteta na zimskim destinacijama. Ja ne mogu da vam kažem sa sigurnošću da je to bilo opredeljujuće, ali jeste bio jedan od razloga da se zimski raspust podeli na dva dela - kaže Seničić.

(J. V. / j.vucic@telegraf.rs)