Bizarna sahrana svekrve u Srbiji: Bila je jako sitna, ali je jedva stala u sanduk, i to zbog snahe!

Neverovatni običaji kriju se u Srbiji, a čak i kada je u pitanju sahrana, dešavaju se neobične situacije, koje se godinama prepričavaju. Ovo su samo neke od njih

Kada sahranjuju najmilije, mnogi Srbi veruju da im na onaj svet valja "poslati" toliko toga, da se sanduk pretvori u omanje skladište. Tako se na kraju pokojnik "stisne" uz rezervne cipele i odeću, garderobu za hladno vreme, naočare, telefon, igračke, novine, neko piće, radio. Toliko stvari živi upakuju preminulom u trenutku bola, da grobari nekada ne mogu da zatvore sanduk.

Preporučujemo

SVEKRVA "SITNA", SANDUK TESAN

- Baka koja je preminula bila je vrlo sitna žena. U sanduku je oko nje bilo dosta prostora. A onda je snaja na onaj svet pokušala svekrvi da "pošalje" sve što će joj "trebati"- počinje svoju ispovest za Telegraf grobar sa decenijskim iskustvom.

On kaže da je snaja svekrvi u sanduk stavila najpre omiljeni komplet, sako i suknju, pa cipele uz to. Onda je upakovala i džemper koji joj je ona plela.

- Poslala joj je i neki hekleraj i marame. Pa suknju i košulju sa neke svadbe i na kraju je ugurala i bundu. Morali smo da pritiskamo poklopac i tačno me bilo sramota od one bake. Mučenica imala oko 50 kila, a evo, ne možemo da zatvorimo sanduk. Molio sam snaju da nešto izvadimo, a sve vreme sam razmišljao o tome da ona zapravo ne zna šta bi sa tim stvarima posle svekrvine sahrane - kaže grobar priznajući da se postideo ove pomisli.

Godinama unazad skoro je pravilo da se pokojniku u sanduk stavi i mobilni telefon koji je koristio. Sagovornik Telegrafa, kome je preminuo otac u 85. godini, kaže da je učinio isto, moleći komšiju da iz telefona izvadi bateriju.

- Tada me je sin, ožalošćen zbog dede i ne razmišljajući, upitao - zašto da vadi bateriju. Nisam mogao da kažem- a šta će mu baterija. Ipak sam, kada je usred opela zazvonio telefon nekome, pogledao ka sanduku. I ne samo ja! Srećom, nije bio moj otac, komšija je izvadio bateriju- kaže sagovornik Telegrafa.

LEGENDA O PROTEZI

A proteza iz sanduka je već urbana legenda koju je nemoguće proveriti. Ona glasi - umrla baka (ili deka), tokom pripreme pokojnika našli protezu u čaši, stavili umrlom i sahranili ga. Na ručku posle sahrane neko od ukućana uporno traži svoju protezu. Nikada je nisu našli. A niko od rođaka nije smeo da kaže da su baki (deki) izgleda stavili pogrešnu protezu. To se ne radi jer živi ne vole da se njihove stvari sahranju sa pokojnicima.

- Jer to znači da će brzo za njima. Nikada se uz pokojnika ne stavljaju stvari koje pripadaju živima - kažu upućeniji.

Grobari svedoče da se u sanduke pakuje koješta, na prvom mestu novac, nakit, naočari, telefon, sve što je pokojnik uvek imao uz sebe. Često su to i štapovi i štake.

"NAJTEŽE" SU IGRAČKE

- Stavljaju i dnevne novine. Nekome na onaj svet pošalju i piće, ko ga je voleo i na ovom svetu. U sanduke su ljudi stavljali i dečije igračke. Kada su u pitanju preminula deca, plačemo i nad mališanima i nad igračkama, kojima se oni nikada više neće igrati. Tužno je i kada starcu u sanduk stavi igračku unuk kome je starina tu igračku davno popravio. Stavljaju i omiljenu knjigu, žensku tašnu, više pari cipela, blok i olovku, pisma, mali radio, muzički instrument, igle za pletenje - svedoči dugogodišnji grobar.

Ljudi se u bolu ponašaju nelogično, a grobari to razumeju i ne čude se. Jer su videli bola za bar 20 života. Ćutke pakuju u sanduk sve što živi traže, sem kada nema dovoljno prostora. Tada upozoravaju šapatom.

- Oni koji veruju u život posle smrti, veruju i u to da pokojnik treba da ponese sve što mu je "potrebno" u tom zagrobnom životu. Nekada umrlima pakuju ono što on treba da odnese ranije preminulima. Sve poštujemo, dok možemo da spakujemo u sanduk - kaže grobar.

I u 21. veku kolaju davnašnje priče o ljudima koji svedoče da su nakon smrti bližnjih sanjali iz noći u noć kako ih pokojnici pitaju - što mi nisi poslao naočare, gde mi je proteza, hladno mi je bez vunenih čarapa. Tako je običaj i opstao.

VIDEO: Najtežeg Šumadinca nisu mogli da sahrane tri dana jer nije bilo kovčega za njega

(M.R.)