Zašto su ubici sa Zvezdare Fejsbuk i Tviter bili okidač da usmrti nedužnog studenta: Imao je sve, ali je tuđa sreća od njega napravila zver

Društvene mreže nisu pokazatelj da li je neko zaista srećan, napominje psiholog Aleksandra Janković

Nedeljko Đurović iz Požarevca ubio je studenta Miloša Mileusnića na Zvezdari nakon što je, kako je priznao u policiji, dan i noć proveo na Fejsbuku i Tviteru i shvatio koliko je nesrećan.

Đurović, kako nezvanično saznajemo, potiče iz dobro situirane porodice i nikada se nije žalio da je u životu imao nekih većih problema. Ipak, fotografije njegovih nasmejanih prijatelja, njihovi veseli statusi na mrežama i poruke sreće, bili su dovoljni da razgneve Nedeljka i budu okidač da bez premišljanja ubije nedužnog studenta.

Preporučujemo

Da li društvene mreže mogu da nas učine depresivnima? Koliko su opasne ako smo već depresivni? Kako na nas utiče kada na Fejsbuku gledamo slike onih koji su zaljubljeni, nasmejani, srećni?

Psiholog Aleksandra Janković kaže da društvene mreže nikada ne mogu biti razlog za ubistvo ili samoubistvo, ali da svakako mogu loše uticati na ljude koji su socijalno izolovani, imaju nisko samopoštovanje, probleme u komunikaciji i koji se osećaju usamljeno.

- Onda se ti ljudi uključuju na društvene mreže s očekivanjem da će tamo naći one koji su im slični i da će baš tu uvežbati socijalnu komunikaciju i biti veštiji nego što su u realnosti. Problem nastaje kada društvene mreže zamene za realnost i kada zaborave da je sve što se dešava na Fejsbuku ili Tviteru samo virtuelna stvarnost - objašnjava Janković.

Opsednuti brojem lajkova i "prijatelja"

Tada, kaže, postaju opsednuti brojem lajkova, šerova, "prijatelja". Tužni su ili gnevni što neko drugi na svojoj fotografiji ima više lajkova nego oni ili što po slikama koje objavljuje deluje srećnije od njih.

- Stalno se porede sa drugima. "Nisu zaslužili da budu srećniji od mene", jedna je od misli koje tako labilne osobe progoni i čini ih agresivnim ili autodestruktivnim - navodi Janković.

Da li će takva osoba dići ruku na sebe ili na nekog drugog, zavisi samo od njenog sklopa ličnosti. Oni koji su, kaže naša sagovornica, skloni samopovređivanju, ni u jednoj situaciji, ma kakav okidač bio posredi, neće povrediti drugu osobu. Međutim, oni koji su destruktivni prema drugima, smatraće da im njihova psihička tenzija daje za pravo da povrede drugu osobu.

- Jedno je sigurno. Niko neće ubiti zbog Fejsbuka ili Tvitera. Društvene mreže mogu biti samo okidač, ali to može biti i neki mrki pogled, neljubazna prodavačica ili nešto treće - dodaje Janković.

Nisu srećni svi koji na slikama izgledaju srećno 

Kako da znamo da li društvene mreže shvatamo na ispravan način?

- Ljudi koji su stabilni i zreli, bez obzira na uzrast, umeju da naprave otklon. Oni znaju da su društvene mreže samo virtuelna stvarnost koja služi za razonodu, upoznavanje ili informisanje, a ne kao zamena za realan život. Normalno je ponekad osetiti zavist kada vidimo da neko drugi ima ono što mi želimo, ali to je prolazno osećanje, a nikako poriv da učinimo nešto loše - priča Janković.

Na kraju, kaže ona, važno je i koliko vremena provodimo na društvenim mrežama.

- Ljudi koji ne rade ništa najčešće postaju okupirani virtuelnim životom na Fejsbuku i drugim mrežama. Onaj ko uči, radi, ko je nečemu posvećen, sve i da hoće, nema vremena da stalno prati šta rade drugi. Važno je shvatiti da se život odvija napolju, a da su društvene mreže samo nešto usputno - poručuje naša sagovornica.

Isto tako, nisu svi koji izgledaju srećno na mrežama, srećni i u realnom životu. To je i odgovor onima koji su se pitali zašto se ubila manekenka i voditeljka Marija Ćurčić (25) kada je na društvenim mrežama uvek izgledala srećno i nasmejano. 

- Jedno je slika koju o sebi stvaramo virtuelno, a drugo ona koju živimo - zaključuje Janković.

VIDEO: Ispovest majke transrodnog ubice

(M. Leskovac)