Šta se dogodi sa anketom kada pitate Beograđane koliko znaju o Svetom Savi? (VIDEO)
Ne baš znanje za ponos, kod većine
Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
Preporučujemo
Misterija rođenja Svetog Save: Kako su monasi pre osam vekova opisali čudesne događaje koji su prethodili Rastkovom dolasku na svet
Velika misterija najstarije srpske himne: Svi znaju čuvene stihove, ali niko nije siguran kako je i gde nastala, niti ko je autor
Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti.
Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, 1990-ih godina ponovo se vraća kao školska slava.
Začetnik srednjovekovne književnosti
Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova.
Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko.
Odrekao se svetovnog života i zamonašio kao veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj gori u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.
U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.
Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju.
Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.
Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine.
Veliki vezir Sinan paša, u vreme Banatskog ustanka 1594. godine, naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.
Na tom mestu danas se gradi najveći hram na Balkanu - Hram Svetog Save.
(Telegraf.rs/Tanjug)