Moja potresna prepiska sa ženom čijeg brata nema 3 godine: Bilo joj je preteško da govori, ali poruke koje mi je napisala su me uzdrmale
Ne odustajem dok ne nađem ubice svog brata, rekla je Dajana
Tačno je tri godine otkako je nestao Dejan Puača. Od tog 27. januara 2016. godine porodica ne zna šta se dogodilo sa njim. Imaju samo sumnje i pakao iščekivanja odgovora. Čitajući reči njegove sestre Dajane koja ne odustaje od istine o svom bratu osetila sam prazninu koja nastaje u porodici kada nestane neko najbliži. Moj osećaj je jedna tačka, samo delić, njoj svakodnevnica.
Iz toga vraćala sam glavi svaki panični trenutak sam pomislila da se tako nešto u mojoj okolini dogodilo. Kada sam se iznervirala kao tinejdžerka jer mama brine. Tu je potreba da se danas izvinite, i javlja se neki strah kada shvatite da to više nije fikcija, krimi serija. Tako nešto se zaista događa.
Preporučujemo
Biljana je na trafici ostavila pasoš, sat i zlatno prstenje. Izgovorila je 5 reči i nestala. Od tada je prošlo 902 dana, a njen slučaj nije jedini
Barbara Vitez je živa? Roditeljima stigla fotografija, a dva detalja na slici dokazuju da je to stvarno ona (FOTO)
Poslednji put Dejan Puača je viđen u Ubu. Tada je imao 40 godina. Njegov automobil je pronađen u Obrenovcu u industrijskoj zoni, gde mu se gubi i signal telefona. U kolima je nađena njegova krv, što je porodicu navelo na zaključak da je ubijen, ali na sasvim drugom mestu, a auto sklonjen u industrijsku zonu.
Njegova sestra Dajana ne odustaje od potrage i traži od tužilaštva da prekvalifikuje Dejanov slučaj i tretira ga kao ubistvo.
Kada sam je kontaktirala, bilo joj je preteško da govori i tri godine kasnije. Razumele smo se. Ipak, ma koliko teško bilo bitno joj je da Dejan i njegov ne budu zaboravljeni i da se insistira na njegovom rešenju. Predložila je da mi preko poruka odgovori na bilo šta.
Dajana mi je srcem pisala na Fejsbuku, prostoru koji nisam dosad doživljavala niti shvatala da će ikad biti primenjeno za nešto toliko ozbiljno.
Možda ne mogu da vam prenesem kao u uobičajenom intervjuu: kako je zvučao njen glas, da li je odmahnula rukom ili zaplakala, da sam u skladu sa tim kako reaguje prilagođavala pitanja. Mada je drugačija forma, verujem da njene reči koje je podelila sa mnom možda nisu prevaljene preko usana, već na način novijeg doba, pa ću vam ih tako i u celosti preneti. Važno je pročitati ih jer je to novi tračak i korak ka pronalaženju Dejana i osvrt u sebe, da cenite svaki trenutak ljudi koji su tu, kraj vas.
(Telegraf.rs)