Duh starih birtija i dalje živi u Kikindi: Varoške kafane nosile su imena životinja, a radno vreme bilo je veoma specifično (FOTO)

Postojale su "Labud", "Patka", "Orao", a najpoznatije su bile "Jelen" i "Lav"

Svaka varoš ne bi bila varoš da nema kafane- one centralne, odakle se sve vidi, a oko nje, male “zavučene “ birtije. Takve varoške kafane postojale su i u Kikindi, i to još u 18. veku, jedna se zvala “Varoška kafana”, a druga kafana “Kod belog krsta”. U drugoj polovini 18. veka u Kikindi je radilo čak 65 birtija, od toga 35 su držali Srbi.

Voleli su Kikinđani oduvek kafane, pa se u dokumentima u Istorijskom arhivu beleži- da je Kikinda uvek imala od 40 do 65 kafana. Najbitnije su bile one centralne, koje su zauzimale dobar “posmatrački” položaj. Iz takvih kafana se sve moglo videti, a posećene su bile i one “skrivene” da muškarci uteknu od žena, da seljak s’ nogu popije jednu ljutu, a da boemi zasednu cele noći.

Preporučujemo

Već sa prvim godinama intezivnog naseljavanja Kikinde , u periodu Habzburške monarhije, pod vladavinom austrijske carice Marije Terezije, beleži se intezivno otvaranje varoških kafana. Privilegovan posebnim statutusom , Kikindski dištrikt zauzimao je važan položaj u Austrougarskoj monarhiji . Kroz Banat se razmenjivala roba, otvarala trgovina, a većina poslova se obavljala upravo u birtijama.

- Van Kikinde spominju se čarde kod prelaza Galacke na putu za Bočar i Vincaidska čarda na putu za Bašaid. U tim kafanama u dištriktskom ataru pored pastira i čobana skupljali su se skitnice i razni drugi vakabundi. Otuda su bile česte krađe i tuče u čardama.Već u 19.veku otvara se čak deset birtija, a nakon Velike bune kafanski život počinje da buja. Otvara se jedan broj birtija sa prenoćištem, neke imaju i bilijar. A u nekima održavale su se balovi i igranke zašto se morala dobiti dozvola od policije. Ali najviše je bilo malih birtija gde se pila uglavnom rakija i vino- ispričao je publicista i hroničar Dušan Dejanac.

Đura Jakšić je prve pesme počeo da piše “Kod belog krsta”

U istraživanju fenomena “kafana” ovaj poznati hroničar beleži da je 1890. godine u Kikindi radilo čak 64 kafana , od toga Srbi su držali 35.

- Najpoznatije su gostione na trgu, kod pijace “Varoški birt i “Kod belog krsta”. Ova druga postojala je sve do Drugog svetskog rata i nalazila se na uglu Miloša Velikog i Braće Tatić. U njoj je Đura Jakšić počeo da piše prve pesme. Kada je srušena 50-ih godina 20. veka na tom mestu podignuta je tzv. Banatova višespratnica- beleži Dejanac.

U okolini Kikinde takođe se spominju seoske kafane. Bilo ih je najviše u Mokrinu, Iđošu, Padeju, Novim Kozarcima, Ruskom Selu, Banatskom Velikom Selu, Nakovu. Kako se priseća Braca Azarić, slikar iz Novih Kozaraca, najpoznatija kafana u drugoj polovini 19.veka bila je kafana “Kuruzana” i “Grmeč”:

- To je bilo stecište mladog i starog sveta, svi su voleli kafane, družilo se, opijalo, veselilo. Vremenom su se stare kafane zatvorile, a sad imamo “Kod “Abe” i “Svetog Nikolu”-priča Azarić.

Slično je u susednom selu, Ruskom Selu, najpoznatija je bila seoska kafana u samom centru sela. A mnogi pamte i kafanu “Bekro”. Kako nam je ispričao sadašnji vlasnik, ova kafana bez obzira na ime, ostala je upamćena po prvom vlasniku kog su zvali “Bekro”.

-Kafane u selu obično nose ime vlasnika. Moj otac je još 80-ih godina držao kafanu, ja sam nastavio porodični posao. On je jedan od prvih ljudi koji je otvorio kafanu u kojoj su izlazili mladi iz okoline Kikinde. Dolazili su pevači, harmonikaši, radno vreme je bilo –kad ode poslednji gost. Danas je sve drugačije, kafane više nemaju taj duh, pa smo i mi naslednici primorani da je ih menjamo u kafiće, pabove, diskoteke-ističe Mirko Starčević.

Kafane nose ime ptica, životinja ili drveća, a obično ih pamte po imenu vlasnika

Interesantno je napomenuti da su mnoge kafane nosile naziv po pticama, pa imamo “Labud”, “Patka”, “Orao”, najpoznatije su kafane” Jelen” i “Lav”, a nije retko bilo da se kafane daju po kontinentima “Amerika” ili “Evropa”. Birtije su nosile imena po vlasnicima, pa se pamti “Kaš” i “Kada”.Kaš je 25. godina bio zakupnik hotela „Varoška gostiona“ (danas je tu kafić PAB), a “Kada” je imao na uglu glavne ulice i Semlačke, kod Žitara (donedavno Zemljoradnička zadruga) veliku kafanu, pozorišnu salu i prenoćište. Tu su i birtije romančnog naziva: „A la minut“ i „Rozel“ ili pak bećarskog napeva: „Seoska lola“.

Kafanski, a i kulturni život u varoškoj Kikindi od vajkada je bio bogat. Prva pozorišna predstava Jovana Sterije Popovića izvedena je na nemačkom jeziku, da bi 1834. god. komad “Svetislav i Mileva” bio odigran i na srpskom jeziku i to u kafani “Kod zlatnog pluga”.

Vremenom kafane koje potiču od arapske reči “kahva” a označava objekat u kom se služi kafa, prerastaju u modernije objekte, prilagođene duhu vremena.Velika “Varoška kafana” danas je u Kikindi “Pab” dok je deo pretvoren u Kulturni centar. Nekadašnja “Avala” zadržala je jedan deo ugostiteljskog objekta, dok su ostali delovi kultne kafane sada mesta za banke i privatne poslovne objekte.

Kafane su oduvek bile stecište boema, seljaka, doktora i radnike u kojem su svi bili “jednaki nad jednakima” . Kafedžija nije bio nadređen, više je podređen gostima, jer je gost “uvek u pravu”. Radno vreme retko se poštovao, kada zadnji gost ode kafana se zatvarala, a nekada bi samo nastavila da radi do jutarnje smene. Mnoge kafane ispisale su istoriju, slavni su je posećivali poput Mike Antića, Đure Jakšića koji su svojevremeno govorili, da se inspiracija najviše pokreće , a gde drugo nego u varoškoj kafani.

VIDEO: Telegraf u poseti Maji koja je igrala pod šatorom na vašaru u Šapcu

(Dragana Ivanić)