Dušan je srčani bolesnik, a zbog snežnih nanosa nije mogao da se vrati u selo: Hteo sam da sednem u park i umrem, a onda sam se setio njih
Načelnik je naredio dvojici da me odvezu kući i da me ne ostavljaju, već da sa mnom peške da nastave do kuće kad vozilo ne bude moglo dalje
Kako nije znao kako da dođe do svoje kuće jer je put pod debelim snežnim pokrivačem, a nije imao gde jer se vratio iz Beograda zbog naknadnog medicinskog uputa Dušan Komatinović (53) iz prokupačkog sela Prekašnica zakucao je na vrata Vatrogasne službe u Prokuplju. Oni su ovog čoveka koji ima aneurizmu aorte, prevezli do kuće!
- Ja sam do neba zahvalan načelniku Zoranu Ristiću i vatrogascima jer su me doveli kući. Da nije bilo njih ne znam šta bih radio. u jednom trenutku sam pomislio da sednem u park i tamo umrem - počinje svoju priču Komatinović.
Preporučujemo
Bivši muževi u Srbiji ne žele da daju ni dinar suprugama posle razvoda: A da li je "nepravda" ako žena zarađuje više? (ANKETA)
Borba srpskih svinja, Moravke, mangulice i "bele": Koja je najukusnija, koja najzdravija, a koja najjeftinija?
On objašnjava da je bio u Beogradu jer je trebalo da se operiše, ali da je morao da se vrati zbog naknadnog uputa. Kada je sišao na autobusku stanicu u Prokuplju, shvatio je da ne može da ode kući, jer je put zavejan. Okretao se, razmišljao šta da radi....
- Imam puno prijatelja, ali putnički automobili nisu mogli da se kreću tim putem pošto je zavejan. Kako bi mi i najmanji napor pogoršao stanje, znao sam da samo teretno vozilo može da me spasi. Na ulici sam sreo jednog policajca i pitao ga da li bi policija mogla da me preveze. Pomenuo sam i vatrogasce, rekao mi je da probam kod njih.
Otišao je u vatrogasnu stanicu i odmah ga je primio načelnik Ristić.
- Tom čoveku sam zauvek do neba zahvalan. Poslao je vozilo i rekao dvojici koja su pošla sa mnom da me i slučajno ne ostavljaju, nego dokle „lada niva“ može da me dovezu, a posle sa mnom peške da nastave do kuće. Tako je i bilo. Oni su me uveli u kuću - priča nam Dušan koji ima sve reči hvale za celu službu.
Kako kaže ni „niva“ nije mogla da dođe do kuće, pa su vatrogasci izašli i pešice nastavili sa njim, iako to nije njihov posao.
- Da njih nije bilo, već sam mislio da sednem u park i tu umrem, jer nije postojao način da dođem do svoje kuće - završava svoju današnju priču Komatinović.
Ovo nije prvi put da prokupački vatrogasci reaguju i da pomažu ljudima na razne načine.
(B. R.)