Iskrena priča naše Irene iz Amerike koja je postala svetska heroina: Kao vaspitačica je otišla u SAD 1999. godine, a sada je jednom detetu spasila život (FOTO) (VIDEO)

- Svako bi tako postupio - rekla je Irena kojoj su u Milvokiju gradske vlasti priredile prijem u znak zahvalnosti

Irena Ivić, vozač autobusa rodom iz Prokuplja, spasla je jednogodišnje dete u Milvokiju koje je bosonogo, po hladnom vremenu, hodalo ulicom dok je na sebi imalo samo bodi i pelenu. Ona je neustrašivo, čim je ugledala dete, zaustavila autobus, istrčala iz njega i zgrabila dete, koje je skretalo ka auto-putu i postojala je opasnost da izađe pred automobile koji jure. U tom trenutku napoljuje bilo -8 stepeni Celzijusa.

Preporučujemo

- Kada sam ugledala dete kako bosonogo trči, ni o čemu drugom nisam razmišljala, samo kako da ga stignem i uhvatim. Rukom sam pokazala znak autu koji mi je išao u susret da stane, a ja sam zgrabila dete i unela ga u autobus. U tom trenutku se nisam setila da skinem svoju jaknu, da ne bih gubila vreme, već mu je u autobusu putnica dala jaknu. Ono je kada se ugrejalo, zaspalo na mojim grudima - kaže Irena.

Ivićeva je s detetom u krilu, pozvala nadležne službe i čekala da oni dođu. Kada su došli policajci i vatrogasci, preuzeli su dete. Ona dodaje da ne smatra da je učinila neko veliko delo, već je radila svoj posao.

- Vidite, svako bi tako postupio - prokomentarisala je Irena, kojoj su u Milvokiju gradske vlasti priredile prijem u znak zahvalnosti.

Ono što je zanimljivo je da se ceo slučaj desio na nadvožnjaku iznad autoputa i da je trebalo urgentno reagovati.

- I ja sam majka i kao i svako uvek me potresu ove situacije. To je prirodna emocija koja ne može da se sakrije - dodaje skromno Irena.

Njen put do Amerike je splet okolnosti i borba da se istraje i preživi. U Prokuplju je radila kao vaspitačica, a onda je od 1999. godine krenula da se bori za bolji život. Sve do 2005. godine povremeno je bila u Americi. Nije dobro poznavala jezik, a zanimljivo je da je zeleni karton dobila na lutriji!

Prvo je vozila kamion, zatim školski autobus i na kraju, kako se pokazala kao dobar radnik, uspela je da pre dve godine dobije zaposlenje u gradskom saobraćaju, kao vozač autobusa.

- U Srbiji moja sestra čak nije ni vozila. Onda je kada je otišla tamo morala između ostalog i to da nauči. Kada sam videla šta je uradila i gledao snimak, plakao sam. Zaista je dirljiva ljudska priča u kojoj je neko meni blizak pokazao humanost i ljudskost - kazao nam je Irenim rođeni brat Dejan Drobnjak.

On nam objašnjava da je Irena uvek bila borac i humanista. Kao vaspitačica u Americi ne može da radi, ali zato je u ovom poslu kojim se bavi, dostigla sve što se može.

- Život te svemu nauči i sve možeš. A onda kada se izboriš za svoje mesto pod suncem, prirodno je da pomogneš i drugima. Ponosan sam na svoju sestru - dodao je on.

Zanimljivo je da je dete koje je Irena spasila iz emigrantske poorodice. Rođeno je u Americi, a roditelji mu dolaze iz Mjanmara. Majka je posle porođaja imala postporođajni sindrom, pa kako je rečeno, nije ni primetila da se dete otrglo i nestalo.

I ko zna kako bi se sve završilo da nije bilo Irene i njenog čudnog puta koji ju je odveo u Ameriku i namestio da baš u presudnom trenutku ona bude gde treba. Sve je to možda bila sudbina...

(B.R.)