U Bogatiću se Božić proslavlja na jedinstveni način: Posle lomljenja česnice sledi galopska trka (FOTO)

Ovaj događaj okuplja ljude iz svih susednih regiona

Tradicionalno, 24. put na veliki hrišćanski praznik Božić, na hipodromu u Bogatiću trčali su punokvrni galoperi, a više od dve hiljade ljudi iz Mačve, Srema i Pocerine uživalo je u uzbudljivim trkama po zaleđenoj snežnoj stazi.

Jedino ovde na Božić se organizuju trke, a ovaj svojevrsni praznik ljubitelji konjičkog sporta ne propuštaju bez obzira na vremenske prilike.

Preporučujemo

- Nema veze da li je debeli minus, pada kiša, sneg ili je vrućina. Prošle godine na Božić bilo je 18 stepeni iznad nule, ali to nije bio najtopliji dan kada su trke organizovane. Davne 1999. bilo je letnjih 27 stepeni. Pre tri godine su konji trčali na minus osam - kaže Siniša Blagojević, profesor istorije i hroničar zbivanja u ovom kraju.

Stariji su se zagrevali kuvanim vinom, a deca su lomila božićnu česnicu iz koje je dukat izvukao desetogodišnji Ognjen Dejanić.

- Hladno je, ali konjima manje smeta nego ljudima. Za galopere nema odmora ni zimi. Treniramo i pripremamo se za prolećnu sezonu konjičkih trka. Ovo su revijalne trke i svake godine za Božić proverava se napredak u treningu - kaže Vladan Rosić iz Glušaca.

Kobila Kruna, vlasništvo Vladana Dabića iz Bogatića je prva prošla kroz cilj, a njenom trijumfu se, pored Dabića najviše radovao trener i džokej Saša Kostadinović.

- Moj konj Marakeš, koga sam danas jahao je stigao drugi, a Kruna je bila najbrža. Ne mogu reći da li sam srećniji zbog prvog ili drugog mesta. U svakom slučaju je lepo je kada se od Božića krene sa pobedama - rekao je Kostadinović.

Mačvani oduvek vole konje i pre nego što su, pre šest decenija i zvanično počele da se održavaju trke na ovdašnjem hipodromu, uoči velikih verskih praznika a posebno Božića, izvodili su ih na improvizane staze u selu gde su se nadmetali.

Starine Slobodan Vićentić (70) iz Radenkovića i Stojan Bogdanović (72) iz Ravnja pamte to vreme, kao i doba kada su konjičke trke u Bogatiću bile posećenije od onih na hipodromu u Beogradu i Šapcu.

- Šezdeset godina nisam propustio ni jedne trke u Bogatiću. Ovde je toliko lepo da i bolestan može da ozdravi. Konje oduvek imamo i sve poljoprivredne poslove smo nekada obavljali sa njima. Iako sada imamo svu mehanizaciju, u štali imamo i jednu kobilu, naravno i paradni fijaker, a ljubav prema konjima smo preneli i na unuke - kaže Vićentić.

- Sin vozi traktor na njivu, a ja upregnem kobilu u špediter i idem za njim. Hranim je, svako jutro timarim i vodim računa o njoj kao o svakom drugom ukućaninu. Ma, bolje joj je nego kraljici i nema tih para za koje bih je prodao - nadovezuje se Stojan Bogdanović.

(Dragan Grujić)