Biljka koja raste samo u Vranju i nigde više na svetu, večeras se služi kao delikates, a taj čin ima posebno i važno značenje (FOTO)

Branje kestena u Sobini, prema nekim izvorima, datira još iz 7. veka

Kesteni, koje Vranjanci nazivaju koštani, a koji uspevaju u naselju Sobina na periferiji grada, spadaju u red delikatesa. Branje kestena u Sobini, prema nekim izvorima, datira još iz 7. veka, kada su ondašnji legionari otkrili sve blagodeti ovog slatkog ploda.

Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”, priča Snežana Dimitrijević, koja je sa sinom nabrala kesten sa svoje parcele i smestila ga u podrum da čeka zimu, kada je najslađi i najbolji za upotrebu.

Preporučujemo

- Kesten ne uspeva ako se presadi, čak i na istoj livadi. Recimo, dešavalo se da uzmemo mladicu, da je presadimo na dvadesetak metara od mesta gde je sama iznikla i ona neće da se primi. Koštani, kako ih ovde zovemo obično rastu u društvu sa još nekom biljkom, najčešće hrastom ili bukvom. Pojedina stabla koja imamo stara su i više od 200 godina. Branje kestena je kod nas porodična tradicija koja se generacijama prenosi. Ranijih godina smo sakupljali oko 500 kilograma, minimum, ali je ove godine rod podbacio i imamo svega 300 kilograma - priča Snežana.

U poslednjih 15 - ak godina mnoga stable su se osušila, što je uticalo na rod. U Sobini kažu da je kesten dobio rak kore na svom stablu, te da je zbog te bolesti ugrožena viševekovna tradicija.

- Koštani su u vranjskom kraju obavezni za Badnje veče. Ovi iz Sobine su veoma ukusni, slatki, a ukus im se ne može upoređivati sa onim hibridnim kestenjem koje ovdašnji uvoznici nabavljaju iz Turske. Koštane negde pred Novu godinu iznosimo na pijacu, nešto ostavimo za nas, a ostalo prodamo.

Cena za kilogram je 300 dinara. Preprodavci na pijaci znaju koliko je kesten iz Sobine kvalitetan, pa se služe trikovima, te govore za svoju robu, koja je od negde drugde, da je iz Sobine. Ali to prosto nije tačno, jer ove jeseni su sva domaćinstva u Sobini nabrala oko 3.000 kilograma, a na pijacama u Pčinjskom okrugu, se nude mnogo veće količine koštana - ukazuje Snežana na trgovačke trikove.

Veliki broj vlasnika motkama i drugim priručnim sredstvima omlatili su kesten i čuvaju ga za zimu. On se čuva u svom bodljikavom omotaču, okreće se i meša, najčešće lopatom. Neki od domaćina znaju i da plod kestena zatrpavaju peskom, kako bi sačuvao svežinu do Božića.

Ovakva vrsta kestena ne uspeva nigde u Vranju i široj okolini. Legenda kaže da stabla kestenova „vole“ sveta mesta, te da najčešće niču na takvim lokacijama. Takvo verovanje ima u Sobini realno uporište, jer stabla kestena rastu na svega stotinak metara od Sobinske crkve.

Crkva je sagrađena pre dva veka i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Kesten se u Vranju najčešće jede kuvan i pečen, ali se od njegovog ploda pravi i pire, koji se koristi za kolače i druge poslastice.

(Telegraf.rs/S.Tasić)