Prvi smo za vas umesili pravu božićnu česnicu: Ovako se pravi po starom receptu, a evo šta simbolišu stvari koje se stavljaju u nju

Ove godine, predstavljamo vam stari recept za Božićnu česnicu, od belog brašna

Jedan od simbola Božića, uz badnjak,svakako je i česnica. Ako malo "zagrebete" po načinu na koji se ona pravi, videćete da svaki kraj u Srbiji ima svoj način pripreme. Zavisno od toga odakle ste, pravi se kao slatka pita sa orasima, slična baklavi, samo suva - u Vojvodini, od belog kukuruznog brašna, sa kvascem, bez kvasca, samo sa vodom ili mašću.

Božićni običaji su se transformisali i prilagođavali novom vremenu, a posle Drugog svetskog rata dominira prilagođen scenario praznovanja koji je od Božića pomeran ka Novoj godini, prazniku koji je masovno proslavljan naročito u gradskim sredinama.

Preporučujemo

U zavisnosti od toga kako volite ili kakva vam je porodična tradicija, česnica se svakako mesi u čast Isusa Hrista i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić simbol je zlata kojim je Božje novorođenče darivano. Česnica se lomi rukama, a član porodice koji nađe novčić u svom parčetu imaće svakojakog berićeta. Novčić se predaje domaćinu kuće, koji ga uzima i čuva kraj ikone.

Ove godine, Telegraf vam predstavlja stari recept za Božićnu česnicu, od belog brašna. U česnicu se ne stavlja kvasac. Stavi se u posudu kilogram brašna (ili onoliko koliko domaćice smatraju da treba), doda se svinjske masti, posoli i mlakom vodom zamesi testo srednje tvrdoće, da nije ni suviše mekano, ni suviše tvrdo.

Testo se dobro izmesi, podeli u tri kugle i opet dugo mesi, dok ne počnu po testu da izbijaju mehurići. Testo se onda pokrije i ostavi da se malo odmori. Jednu kuglu testa razvući u koru, zatim je poprskati mašću i ostaviti još malo da odstoji. Zatim se testo presavije prema veličini tepsije i stavi u nju. Neko česnicu posipa tucanim ili mlevenim orasima, šećerom i suvim grožđem. Zatim staviti drugu razvučenu koru poprskanu mašću i opet postupak kao sa prvom korom sa filom.

ORAH, BOSILJAK, ŽITO...

Između druge i treće kore stavi se novčić, po zrno žita, glog, čen belog luka, jezgro oraha. Svaka domaćica tradicionalno stavlja u česnicu šta smatra da treba. Osim navedenog mogu da se stave i zrno kukuruza, grančica bosiljka, drena, zrno pasulja, ovas, komadić prvog ivera nastao sečenjem badnjaka ili samo komadić badnjaka, a ima ko stavlja i čuperak vune, prutiće i ivere od raznih građevina. Čak smo pronašli i informaciju da ima i onih koji stavljaju komadić drveta sa kućnog praga.

Prema rečima dr Gordane Blagojević, naučne savetnice Etnografskog instituta SANU, reč je o obrednom hlebu u koji mogu da se stave simboli koji imaju imitativnu svrhu. I svaki kraj Srbije ima neka svoja pravila:

- Sve su to simboli ostali iz prethrišćanskog perioda, koji su potom "kršteni" tokom hrišćanstva. Česnica se pravi od različitih vrsta brašna, jer su ljudi mesili česnicu od brašna koje su tada imali i na različite načine, od slatkih pita do beskvasnih pogača - navodi Gordana Blagojević.

Svaki kraj srpstva ima svoj način pravljenja česnice od različitih vrsta brašna i svako bira šta će da stavi u nju. Neko ništa, a neko novčić, zrno pasulja ili žita, zavisi i do toga koje životinje gajimo ili čime se bavimo, šta želimo da nam rodi. Poneko stavi za svakog člana porodice po nešto "da bi bili politički korektni", navodi dr Blagojević.

BELI LUK ČUVA OD UROKA 

Svaki od ovih priloga ima svoje simbolično značenje, beli luk čuva od uroka, glog donosi zdravlje, žito predstavlja rod i plodnost, orah bogatstvo, a novčić, naravno, novac u kući. U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice. Pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. Parče badnjaka, onome ko ga odlomi donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren.

Prema rečima oca Uroša Nišavića, svi simboli koji se stavljaju u česnicu su odraz narodnih običaja.

BLAGOSLOV OD BOGA

- Ma, nema tu pravila, to je više narodni običaj, stavi se parica da eto bude blagoslov od Boga - kaže otac Uroš i dodaje da sam hleb predstavlja Hrista. - Božić je mrsni dan i domaćica može da spremi šta želi. Obično se stavi novčić, dukat, a vezuje se za berićet i napredak kuće, a ovo ostalo...

A to ostalo, kada su u pitanju, recimo komadići drveta sa kućnog praga, otac Uroš kaže da to već nije normalno i da je neprihvatljivo, to je već "vid nekog mantranja"...

U PROŠLOSTI KORIŠĆENA ZA GATANJE: MILAM LI SE?

Česnica se u nekim krajevima upotrebljavala za gatanje. Vuk Karadžić je zabeležio sledeći običaj u Hercegovini. Dva čoveka bi okretala česnicu između sebe, pri čemu bi jedan od njih pitao: "Milam li se?" odnosno da li se promalja iza česnice. Drugi bi odgovorio: "Milaš malo", nakon čega bi prvi rekao: "Sad malo, a dogodine nimalo." Svrha ovog običaja je bila da se prizove obilat rod žita u godini koja dolazi.

U Bosni su zasecali gornju površinu testa spremnog za pečenje i tu stavljali seme raznih useva. Što bi više neki zasek nadošao tokom pečenja, to bi prinos odgovarajućeg useva trebalo da bude obilatiji u narednoj godini. U Jadru su gatali po žeravicama badnjaka koje su stavljali na česnicu, namenivši ih pojedinačno raznim vrstama žita i stoke. Verovali su da će biti najviše onoga čija žeravica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela. Da bi žito obilato rodilo, ponegde su na česnicu stavljali posudu napunjenu žitom.

VIDEO: Česnicu ćete lako napraviti ako pratite ovaj recept

(J. V/j.vucic@telegraf.rs)