Moderni novogodišnji običaji VS tradicija: Ko prvi mora da uđe u kuću posle ponoći i zašto se nosi crveni veš?

Istražujući o tome kako bi trebalo da se ponašamo, šta da jedemo i obučemo u najluđoj noći, došli smo do neverovatnih saznanja

Nova godina je tu, a običaji koji se vezuju za njen doček zaista variraju od najrazličitijih paganskih, do pravih religijskih.

Istražujući o tome kako bi trebalo da se ponašamo, šta da jedemo i obučemo u najluđoj noći, došli smo do neverovatnih saznanja.

Preporučujemo

Da li ste znali da bi u vašu kuću posle ponoći trebalo da uđe lep, po mogućstvu mlađi muškarac? Ili da recimo, te noći treba da držite otvorene vrata i prozore pritom praveći buku, kako biste staroj godini pomogli da izađe, a novoj ustupili mesto. Buka se pravi da bi zli duhovi bili oterani.

I da, prema verovanju, nikako nemojte u novogodišnjoj noći jesti piletinu i ćuretinu, jer se one smatraju "prljavim" životinjama.

O oblačenju crvenog donjeg veša i jednog novog komada odeće, sigurno ste mnogo puta čitali ili gledali, ali postoji jedan detalj koji ne smete zaboraviti. Vaša kosa ne sme biti crvena, tako da crvenokose, ako verujete u ove običaje, trk u drogeriju po novu farbu.

Kako su trpeze nezaobilazni deo svih novogodišnjih praznika, prema verovanju, potrebno je da osim stola, napunite i frižider, kako bi imali mnogo hrane, ali ako punite frižider, ne zaboravite i novčanik.

Trebalo bi da u svaki novčanik u kući stavite po malo novca, kako biste ga imali cele godine.

DUVANJE VETRA U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI

Sa juga - godina će biti dobra i bogata.

Sa severa - godina će biti loša i sa hladnim vremenom.

Sa istoka - godina će doneti nestašice i vetrove.

Sa zapada - Biće dovoljno mleka i ribe, ali će neka važna svetska ličnost umreti.

Ako vetra uopšte nema čeka nas vesela i bogata godina.

IPAK, POSTOJE I DRUGAČIJA VEROVANJA

Nasuprot gorenavedenim verovanjima, postoje i ona tradicionalna, koja nisu doživela nikakvo sažimanje sa modernim vrednostima.

Tim povodom razgovarali smo sa etnologom Dragomirom Antonićem, koji je ujedno i autor knjige "Srpki narodni kalendar", a on nam je objasnio da je slavljenje Nove godine uvedeno tek 1701. godine, od strane ruskog cara Petra Vellikog i tada se prenosi na sve pravoslavne zemlje.

Međutim, on kaže da postoje jasno definisana verovanja srpskog naroda i nikakvog govora o "crvenoj kosi ili donjem vešu" nema, to nisu "naši" običaji. Moderni običaji, kako ih je nazvao, i sam naziv kažu, primenjuju se na određenu grupaciju i vremenski period, stoga što je jednima moderno, drugima nije.

- Svega 15% populacije slavi Novu godinu, ona praktično služi samo za potrošnju, to je jedna neoliberalna ideja. Stava sam da svako treba da se pridržava onih običaja koji njemu odgovaraju, ali pod uslovom da oni ne smetaju drugima. Znači ne da sad neko uzme pušku u stanu i puca, jer je zvuk oružja nosilac radosti po našem verovanju - rekao je Dragomir Antonić za Telegraf.

On je dodao i da su praznici dani mira, kada svako treba da ih proslavlja onako kako želi, ali je i podsetio da je nekada nova godina počinjala prvog septembra.

Kada smo ga pitali o čuvenom nošenju crvenog donjeg veša ili verovanju u Deda Mraza, objasnio nam je kako on to tumači.

- Srpska tradicija kaže da nošenje odeće crvene boje borite se protiv zlih duhova i urokljivih očiju, dakle ja bih to povezao sa crvenim donjim vešom. Deda Mraz je takođe preuzeta ličnost iz tuđe tradicije, mi smo imali Božić Batu, ali ne kao brata. Već bat je značio glasno koračanje. Taj Božić Bata je donosio sreću i blagostanje u kuću - ispričao je za Telegraf Antonić.

Ne znamo koje običaje i verovanja vi praktikujete, ali činjenica je da bi predstojeće praznike zaista trebalo da provedete u miru, primenjujući šta god od navedenog u ovom tekstu želite. Ili ne morate ništa. Dovoljno je da oprostite svemu što vas je bolelo i da još jače zavolite one koje ste do sada voleli. Srećni vam praznici!

VIDEO: Deda Mraz koji ne odustaje od svoje misije

(S.Čenad - s.cenad@telegraf.rs)