Alarmantni podaci o afričkoj kugi svinja zabrinuli su Srbiju: Na granici je sprovedena prava eutanazija, 364.157 svinja je eliminisano

Bolest se prenosi preko inficiranih svinja i preko proizvoda koji su tehnički neobrađeni

Zbog opake bolesti, afričke kuge svinja koje je registrovana u zemljama u okruženju, u Srbiji se sprovode preventivne mere kako se bolest ne bi proširila i na područje naše zemlje. U susednoj Rumuniji sprovedena je prava eutanazija, ubijeno je 364.157 svinja, zvaničan je podatak koji je objavila Nacionalna agencija za sanitarni veterinu i bezbednost hrane (A.N.S.V.S.A.).

Kako je saopšteno, afrička kuga svinje razvila se na 297 lokaliteta, u čak 19 okruga. Pronađeno je 1.139 žarišta, od kojih 19 na komercijalnim farmama i 527 slučajeva divljih svinja. Ovi alarmantni podaci zabrinuli su i Srbiju oko koje se nalaze zemlje u kojima je registrovan virus afričke kuge svinja.

Preporučujemo

S obzirom da je granica Rumunije vrlo blizu severnom delu Banata, u ovom delu Srbije već su nekoliko puta održane sednice Saveta Upravnog okruga i Okružnog štaba za vanredne situacije.

Ukazano je na biosigurnosne mere na farmama, lovci su takođe upoznati sa karakteristikama oboljenja i načinom širenja bolesti kod divljih svinja, rekao je za portal “Telegraf” Velimir Kizić, sekretar Lovačkog udruženja “Fazan” iz Novih Kozaraca.

- Imali smo sastanke sa veterinarskom inspekcijom, na edukativnim skupovima objašnjeno nam je sve u vezi ove bolesti. Ono što je najbitnije, ne prenosi se na ljude, ali se prenosi na domaće svinje. Kao lovačko udruženje obavezni smo da dostavimo gde ćemo zakopavati uginule jedinke ili odstreljene sa simptomima bolesti. Takođe moramo imati spremnu mehanizaciju za zakopavanje - ašove, lopate, vodoneprospusne kamione - ističe Kizić.

Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Nikola Lukač, zaključio je da se mora delovati preventivno:

- Preventivno delovanje podižemo na jedan viši nivo, jer nam se približava momenat kada će afrička kuga biti i kod nas registrovana. Međutim, nadam se da ćemo svi zajedno na najadekvatniji način odreagovati u ranom prepoznavanju kako bi posledice bile što manje - istakao je Lukač.

ZA AFRIČKU KUGU NEMA LEKA

Na sednici je upozoreno da protiv ove bolesti ne postoji vakcina, niti način lečenja:

- Bolest se prenosi preko inficiranih svinja, preko proizvoda koji su tehnički neobrađeni. Takođe, bolest može preneti rdanik koji je bio u kontaktu sa zaraženim svinjama, prenosi se putem odeće i obuće. Bolest napada divlje i domaće svinje, ne prelazi na druge životinje i čoveka - istakao je Tibor Molnar, doktor veterinarske medicine iz subotičkog Specijalističkog instituta.

RUMUNIJA TRAŽILA POMOĆ

Klaus Johanis, predsednik države zatražio je da se nadoknadi šteta proizvođačima. Kako piše “Radio Romanio International” :

- Zvanični Bukurest se obratio za pomoć Evropskoj komisiji, a ministar poljoprivrede Petre Daea daje osiguranja da će se vlasnicima ubijenih svinja šteta nadoknaditi.Posledice su dugoročne, jer su ugroženi svi u proizvodnom lancu, radnici, prehrambeni sektor, a samim tim stvara se ogroman trgovinski deficit.

Kako pišu rumunski mediji, vlasti su ozbiljno zabrinute, jer je ovo najveća bolest životinja posle Drugog svetskog rata. Djeronimo Raduku Branesku, predsednik Nacionalne zdravstveno-veterinarske agencije, istakao je da za ovu bolest nema leka i dozvoljeno je ubijanje divljih svinja i šakala u Delti Dunava.

Bolest se prvi put pojavila u županiji Satu Mare 2017.godine, od tada prenosi se na sve okruge

Afrička kuga svinja prvi put primećena je u županiji Satu Mare, 31.jula 2017.godine, a onda je počela naglo da širi na ostale županije. Kako ističu nadležni, većina epidemija afričke svinjske je u okrugu Tulcea - 571, od čega 5 epidemija komercijalnih farmi i jedna epidemija tipa A i 94 slučaja divljih svinja u Ialomiti - 125 epidemija u domaćinstvima stanovništva i 35 slučajevi divljih svinja.

Osim u Rumuniji bolest je registrovana u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Italiji, Moldaviji. Kada je prvi put primećena u Španiji bilo je potrebno čak 30 godina da se iskoreni, jer se žarište vrlo teško gasi. Bolest za sada nije registrovana u Srbiji, ali je svim proizvođačima upućen apel da vode računa i da ukoliko se primeti, najbitnije je prvi slučaj “uhvatiti” kako ne bi došlo do daljeg širenja.

VIDEO: Najezda prasića na Beograd

(Dragana Ivanić)