Dokle će država da se igra našim glavama na pružnim prelazima? (VIDEO)

Kada ćete da rešite problem i da se u 21. veku mašinovođe i vozači ne jure pogledima kako se ne bi sudarili?

Mašinovođe i vozači svaki put se hvataju za glavu kada za dlaku izbegnu neki incident, a društvene mreže preplavljene su snimcima podignutih rampi na pružnim prelazima dok vozovi slobodno prolaze. Umesto da pouzdana tehnika šinski prevoz učini najbezbednijim, svedoci smo i sve češćih incidenata na pruzi.

Preporučujemo

Prelaz na kojem se jutros dogodila saobraćajna nesreća nije ni imao rampu, ali je bio "obezbeđen vertikalnom drumskom signalizacijom", a to za vozače znači da moraju da se zaustave i dobro osmotre da li nailazi voz. Međutim, iako to pravilo deluje jednostavno, pogled vozača nekada skrivaju objekti, rastinje, krivine, ili mu pažnju odvlače neke druge opasnosti na putu i tako se povećava rizik za najgori mogući scenario. 

Nadležni možda po slovu zakona mogu da terete vozača, ali time ipak ne mogu da svale i odgovornost sa sebe. Njhova odgovornost nije krivična, ali je politička, moralna, stručna... Njihov je posao da obezbede crne tačke i svaku mogućnost nesreće svedu na minimum. Zato ih pitamo: Kada ćete da rešite problem, da obezbedite pružne prelaze i da se u 21. veku mašinovođe i vozači ne jure pogledima kako se ne bi sudarili?

Šta se dešava kada rampa postoji, a ne radi? Društvene mreže vrve od ovakvih snimaka. Vozači u blagom šoku od onoga što vide, brže bolje vade telefone i u neverici snimaju scenu.

Propisi, međutim, postoje i u takvim situacijama. Ali, to bi trebalo da budu ekstremno retke, gotovo incidentne situacije, koje su na srpskim prugama, ipak, svakodnevica. 

"Telegraf" je već pisao o brojnim slučajima podignute rampe na srpskim prugama. Možete pogledati kako to izgleda u Negotinu, Aleksincu, Sopotu, Valjevu, Leskovcu... 

- U slučaju da rampa na putnom prelazu ne radi, voz mora da se zaustavi pre putnog prelaza, da da dugi zvučni signal i kada se uveri da nema putničkih vozila na prelazu prođe najmanjom mogućom brzinom, obično 10 kilometara na čas. Tek kada prođe prelaz celom svojom dužinom, voz nastavlja put projektovanom brzinom - objašnjava Nenad Stanisavljević iz "Infrastrukture železnica Srbije".

Ovi snimci obično nastaju kada voz već prolazi, pa ne može da se tvrdi kako je mašinovođa postupio pre nego što je prošao.

U svakom slučaju, putni prelazi ostaće opasne tačke sve dok se ne zamene nadvožnjacima i podvožnjacima. A to je već golema investicija...

A da li novac treba da bude izgovor da stanje ostane kakvo jeste? Zamislite da neki grad uporno odbija da stavlja semafore na kritičnim raskrsnicima, jer postoje pravila saobraćaja i kada nema svetlosne signalizacije?!

Treba ukazati i na drugu stranu medalje, a to su nestrpljivi vozači putničkih vozila. 

Vozač pred putnim prelazom mora da se zaustavi, na šta ga upozorava znak "stop" i "andrejin krst". No, da li baš svako može da stane na prelazima gde se stvaraju kolone vozila?

Neopreznost vozača dovodi do tragedije, ali država je tu da sprovede mere koje će ga zaštiti i o sopstvenih grešaka, naročito kada se uzme u obzir da su te greške tipične za tako opasna mesta kao što su putni prelazi.

Tako, kada tehnika zakaže, životi putnika zavise od sreće i pažnje vozača i mašinovođa...

(M. Beljan)