Više od 600 crkava nosi ime Sveti Nikola, on je najslavljeniji svetac, a postoji niz razloga zašto je to tako

Najbrojniji hramovi u Srbiji posvećeni su upravo Svetom Nikoli, pa otuda i jedan od razloga što su baš njega ljudi birali

"Pola Srbije slavi, a pola ide u goste" rečenica je koja obeležava slavu Sveti Nikola koja je najzastupljenija u Srbiji, a postoji nekoliko objašnjenja što se najveći broj porodica odlučio da proslavlja baš ovog sveca.

Više od 600 srpskih crkava nosi ime Svetog Nikole, a jedan od mogućih razloga što je on toliko popularan u narodu jeste praktičnost.

Preporučujemo

- Sveti Nikola pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, te kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da ugostite komšije, prijatelje i rodbinu - kaže za "Blic" etnolog Dragomir Antonić.

Verski analitičar Mirko Đorđević podseća i na još jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole.

- Budući da je ovo nekada bila zemlja seljaka, zimsko vreme je bilo jedino pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova - objašnjava Đorđević za Blic.

Drugi razlog što pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste krije se u samoj ličnosti Svetog Nikole.

- On je sve bogatstvo nasleđeno od roditelja razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Sa jednom boščom (zavežljajem) krenuo je na put s verom u Boga, te se smatra čudotvorcem - dodao je etnolog Dragomir Antonić.

Zašto slavu Sveti Nikola proslavlja najveći broj Srba, pokušala je da objasni etnolog Milica Karapandžić.

- Veliki broj etnologa smatra da je slava dodeljivana na način da porodica slavi onog sveca na čiji je dan kršten prvi predak te porodice. Zastupljena su i stanovišta da je slava birana po zavičajnom hramu, odnosno svecu kome je taj hram bio posvećen. Najbrojnije su porodice koje slave Svetog Nikolu, Svetog Aranđela, Đurđevdan, Svetog Jovana, Mitrovdan... Prema nekim podacima, najbrojniji hramovi u Srbiji posvećeni su upravo Svetom Nikoli - objašnjava Karapandžićeva.

SVETI NIKOLA

Ovaj svetitelj vekovima fascinira hrišćane, kako pravoslavne, tako i katoličke. Njegova životna priča je bila veoma uzbudljiva i smatra se zaštitinik pomoraca i siromašnih i čudotvorcem.

Nikola je živeo u 4. veku. Nakon što su mu umrli roditelji, Nikola je nasledio bogatstvo koje je odmah razdelio. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji.

Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

VIDEO: Srbi plakali i celivali mošti ruskih svetaca: "Oni su nam jedini spas"

(Telegraf.rs)