Tetka, hoću kolače. I mnogo poklona od Deda Mraza: Reči malog Srećka (3), čiji su roditelji stradali u jami, paraju dušu
Srećko je tek otpušten iz bolnice i smešten u hraniteljsku porodicu
"Teto, hoću kolače i poklone od Deda Mraza! Hoćemo zajedno da pravimo kolače?", ponavljao je trogodišnji Srećko, sin Slađane (50) i Časlava (57) Anđelković, koji su poginuli na njivi kod Trstenika, dok su reporteri "Aloa" razgovarali s njegovom tetkom Mirjanom Smiljković, koja je 24 sata dnevno bila sa njim dok je boravio u kruševačkoj bolnici.
Dečak je juče direktno iz bolnice prebačen u hraniteljsku porodicu.
Njegovi roditelji stradali su pre 12 dana, kada su usred noći upali u bunar, a dečak je nekoliko dana ostao sam u kući, zaključan bez hrane i grejanja.
- Na odeljenju pedijatrije sam sa Srećkom. On je stvarno dobro sada, stabilan je, veseo, non-stop se igra raznih igrica. Rekao je da želi puno, puno paketića i poklona od Deda Mraza. U utorak su lekari rekli da je sa njim sve u redu i da dete treba da ide kući - rekla je Mirjana veče pre Srećkovog otpusta iz bolnice.
Dečak se ubacivao u razgovor i ispitivao tetku da li je pravila kolače, na šta mu je ona odgovorila.
- Pravila je tetka kolače! I zajedno ćemo da ih pravimo dušo moja! - pričala je tetka.
Mirjana je želela da dečaka iz bonice odvede kući, međutim, on je juče ipak prebačen u hraniteljsku porodicu.
- Želela sam da dete bude sa mnom i da idemo zajedno kući. Nažalost, to nije bilo moguće. Dete su upravo uzeli iz Centra za socijalni rad i direktno ga šalju u hraniteljsku porodicu. Srećko je srećan, ja sam mu ispričala da tako mora i da je to najbolje za njega. Nemamo pravo da odlučujemo o njegovom pitanju. Ipak je to pitanje Centra, tako da su mi samo naložili da izađem sa odeljenja sa njim i da im predam dete. Rekla sam im da ja želim da se staram o detetu, ali oni valjda nisu podrobno ispitali moju porodicu. Želim pre svega dobro detetu - ispričala je kroz plač Slađana nakon što su dečaka odveli.
BIĆE USVOJEN?
Mirjana je ispričala da su nakon dečakovog odlaska imali zakazan sastanak u Centru za socijalni rad u Kruševcu.
- Imamo sastanak, da se ponovo sastanemo sa njima, da nam oni kažu koja su naša prava, jer je sve u vezi s detetom sada u njihovim rukama. Htela sam da ga prihvatim kao svoje dete... Da brinem o njemu, ali nije moglo tako. Postoji mogućnost i za njegovo usvojenje, pojavila se jedna porodica iz Kruševca. Smatramo da je to isto dobra mogućnost za njega, za neki dalji život i razvoj. Smatram da sva deca sveta treba da imaju roditelja. Nas su pozvali da upoznamo porodicu u koju će biti smešten, da bismo imali i dalje kontakt s njim - ispričala je Srećkova tetka jecajući.
(Telegraf.rs/Alo)