Srpsko "kameno selo" koje oduševljava svetske arhitekte neće propasti: Ovde su vojnici lečili dušu, a sada je proglašeno kulturnim dobrom (FOTO)
Priča se da je pre više vekova postojala gostionica u kojoj su vojnici gostili dušu i da je selo tako dobilo i ime
Podignute na nizbrdici, oronule trošne kuće sela Gostuša napravljene od kamena i blata i prekrivene kamenim blokovima, više nisu prepuštene zubu vremena.
Vlada Srbije donela je odluku da ovo selo kod Pirota proglasi za prostorno kulturno istorijsku celinu. To znači da će ovo staroplaninsko selo sa uskim, krivudavim putevima i skoro pa urušenim kućama, ostati očuvano.
Preporučujemo
Haos na niškom aerodromu: Avion iz Malmea sat i po kružio jer nije mogao da sleti, let iz Memingema preusmeren za Sofiju
Čaplja se bori sa debelim minusom dok traži hranu: Nestvarni prizori u Novom Sadu (FOTO)
Samo selo predstavlja izuzetnu retkost i pravi je arhitektonski dragulj, jer su u njemu gotovo svi objekti kompletno izgrađeni od kamena i od materijala koji se može naći nadomak sela.
U selu ima oko 260 kuća, od kojih je 200 autentičnih, a prvi pisani podaci o selu javljaju se s kraja 15. veka.
Ovo je jedno od retkih očuvanih, staroplaninskih sela u kome živi oko 80 stanovnika.
Stanovništvo je uglavnom starosedelačko, ali među njima ima i potomaka Crnovunaca - Karakačana stočara iz Epira, nazvanim tako po crnim ovcama koje su gajili.
Meštani pominju legendu po kojoj je upravo na ovom mestu, nedaleko od rimskog vojnog puta, vekovima ranije postojala gostionica u kojoj su vojnici gostili dušu. Narodna etimologija kaže da je Gostuša tako i dobila ime.
Put kroz selo posut je sitnim kamenom, a u samom centru nalazi se crkva Sv. Jovana Krstitelja. Osim toga, u selu i dalje stoji škola iz 1930. godine, zgrada nekadašnje zadruge iz 1928. godine, više mostova od kojih su najupečatljivija dva kamena i tri česme.
Od preko četrdeset vodenica, koliko ih je bilo u prošlosti, ostalo je pet, a samo jedna je u funkciji. Osim toga očuvana je i vunovlačara sa kompletnim mehanizmom za vunovlačanje. Atar okružuje i veliki broj kamenih krstova - zapisa.
Zbog svega nabrojanog, ali i zbog mnogo više stvari, Vlada je odlučila da očuva autentičnost ambijenta ovog mesta i bilo kakvo ugrožavanje ove celine. To znači da je na ovom području zabranjeno podizati deponije, graditi stovarišta, trgovinske centre, benzinske stanice ili fabrike.
Takođe, cilj je da se očuvaju svi spomenici kulture i da sve što bi se eventualno sagradilo na ovom području izgledom, dimenzijama i tipom gradnje bude uklopljeno u ovu celinu.
VIDEO: Zbog njegove snalažljivosti celo selo miriše na uštipke i palačinke
(G. Avalić/M. Beljan)