Boža i Olga proslavili dijamantsku svadbu: Za 60 godina braka tvrde da se nikad nisu posvađali, ali samo jedna stvar im je smetala (VIDEO) (FOTO)

Upoznali su se kao deca i ceo život proveli zajedno. Nikada nisu posumnjali da su jedno za drugo. Zvuči neverovatno, ali tvrde da se nikada za 60 godina nisu posvađali

Poznaju se skoro celog života, a da se nikad nisu posvađali. I kad dođe do retke čarke, može da potraje samo pet minuta. Ovim jednostavnim receptom, koji se mnogima čini nemoguć, Božidar i Olga Petrović (84) kažu iz iskustva da se, uz iskrenu ljubav, stiže do dijamantske svadbe.

Preporučujemo

Venčani list star im je šest decenija, ali kada pričaju o svojim životima, dele neverovatno mnogo zajedničkih i još starijih detalja. Sudbina je u njihovom slučaju stvarno očigledno nameštala nastojeći da ih spoji što idealnije.

- Rođen sam u avgustu 1934. godine, a ona iste godine, ali u oktobru. Čisto da se zna ko je stariji - počinje Boža da iz sećanja vadi uspomene, sa dugim vragolanskim pogledom ka Olgi.

Domaćica ne gubi ni trena, već nas zauzeta po kuhinji. Još "s vrata", nudi domaćim slatkim i kafom. Ne miruje dok suprug nastavlja:

- Iz istog sela smo kod Pirota, Rsovci. Malo mesto, od 1.500 stanovnika, normalno da se svi znaju. Naše porodice živele su na dva kraja sela, pa smo se bolje upoznali s početkom osnovne škole.

Prava ljubav sa zavidnim "stažom" zaiskrila je među njima sa 14 godina.

- Kod nas je subotom i nedeljom bila obavezna igranka. Nasred sela je trg i to je dan kada se igra. I to ne kolo, već okretne igre. I izabereš, lepo, devojku za igru. Tu su roditelji bili okolo da gledaju. Još se sećam, nosila je kecelju, zvali smo ih prestilka, kako sam trgao, tako je pukla. Uveče je bilo obavezno korzo. Izlazi se sa devojkom i pratiš je do kuće - prepričava Boža.

Kad je prošao rat i sve njegove nedaće, predložio joj je da, vrlo mlada, pođe sa njim u Beograd. Imao je malu pomoć da ubedi njene roditelje.

- Znali su me njeni kao dobrog dečka. Nisam bio loš, nisam bio pokvaren. I kad sam ja došao kod njih sa predlogom, najviše je za nas učinila njena starija sestra. Rekla mi je: "Božo, ja sam urgirala da se uda za tebe i objasila im: 'Ako želite da Olga živi dobro, pustite je da se uda za Božu'" - ponosno govori, a Olga se nadovezuje:

- I bila je u pravu. Nikad ne bih živela ovako, a on dobar... Nikad se nije svađao, opsovao.

Imaju dve ćerke i četvoro unučadi. Složan život nastavljaju i u penzionerskim danima. Sada udaljeniji od nekadašnjeg života u centru Beograda, od '95 godine još mirnije u kući sa velikim dvorištem u Županjcu kraj Lazarevca.

Bilo im je teško kada su živeli kao podstanari, ali nekadašnji kondukter i štrikerka, nikada nisu bili opterećeni materijalnim. Jedino što ih je ikada spoticalo bila je bolest. Olgica danas slabo čuje i teško priča zbog moždanog udara, a kao što je ona ranije bila za njega, tako je i Boža uvek tu da joj se nađe.

- Bio sam teško bolestan, ležao u bolnici. Mislio sam da neću da preživim. Rekao sam joj da ode slobodna dok je mlada i zdrava, predlagao da se razvedemo, ali mi odgovorila da nema šanse, sada mi je najpotrebnija.

Svoju dugovečnost i vitalnost u 84. godini smataraju da duguju "pravoj" hrani i dobrim komšijskim odnosima, zahvaljujući kojim piju vodu sa bunara, a zdrav brak bez mnogo filozofije - slozi i razumevanju.

- Brak je vrlo složena stvar. Čovek treba da gleda kako se ponaša. Ne može jedan da priča, a drugi ga psuje. Ja nikada nisam povisio ton. Ako se nešto i "zakačimo" to može da traje pet minuta. To su situacije kada ja kažem, na primer, da li nam treba ili ne nešto da kupimo, a ona smatra suprotno. Važno je da se ne pravi tenzija ako nema potrebe. Da pazite jedno drugo. Kada krenem da radim nešto u dvorištu, dotrčaće i ona da se ja ne bih umorio. Ako odem negde, moram da se javim, inače se brine i obilazi ceo plac da vidi da mi se nije slošilo - objašnjava i stavlja ruku preko Olgine i razmenjuju poglede zahvalnosti, dok "preleću" po uspomenama dugog perioda iza njih.

Čak 60 godina braka i skoro osam decenija poznanstva.

(Milena Rodić/m.rodic@telegraf.rs)