Vatra i danas cepa srca, a muk razara dušu: Prošlo je 20 godina od stravičnog zločina u "Pandi", roditelji srpske dece i dalje čekaju istinu

Istraga o ovom zločinu još se vodi

Rat na Kosovu i Metohiji je buktao. Ali, život je tekao, kako se moglo. Tog prohladnog, maglovitog i neobično mirnog 14. decembra 1998. godine Peć je potresla strašna vest: U kafiću "Panda" neko je izrešetao pet dečaka i jednog studenta.

Zapravo, bila su dvojica izvršilaca. Naoružani automatima, upali su u kafić i kao mašine programirane za zlo počeli da obasipaju decu mecima. Vatra iz pušaka i danas cepa srca njihovih roditelja, a muk nakon ovog zločina razara im dušu.

Svi se pitaju, kako je moguće da je neko to uradio, a da ne bude primećen u gradu koji je vrveo od vojske i policije. I zašto!?

- Zanima me ko je to osmislio. Ko je taj monstrum i kako je to izrežirao - pričao je našem reporteru Zvonimir Gvozdenović, otac Vukote, koji bi danas imao 36 godina.

"Kada bi sve bilo idelano, kada bi sud danas otkrio tog nalogodavca i vi imali vremena da mu izreknete jednu rečenicu, šta biste mu rekli?", upitali smo Zvonimira.

Ljupki, blagi glas prožet tugom, očajom i nadom na momenat je postao ozbiljan i storg.

- Dovoljan bi mu bio moj pogled. I sve bi mu bilo jasno - kazao je Zvonimir.

A šta je sa onima koji su pucali. Da li su živi, da li mogu da žive sa tim?

- S obzirom na strahotu koju su uradili, nisu zaslužili ni pola minuta fizičiki... razumete me. Da li su ili nisu, i da hoćemo nismo u prilici da o tome razmišljamo. Život sa tako strašnim zločinom vrlo je težak - pričao je drugi otac koji na srcu nosi tugu za Svetislavom, koji je u "Pandi" upucan sa 18 godina, Ljubomir Ristić.

Ne, ni na koga ne žele da upere prst. Veruju da će istraga u Tužilaštvu za organizovani kriminal ravsetliti slučaj. Sama pomisao da se iza maske možda nisu krili albanski teroristi posebno boli. Ali, ko god da je...

- To mogu samo životinje da urade i to pod znacima navoda, "životinje". Jer i one imaju neke svoje kriterijume i pravila ponašanja. Ovo je gore od životinjskog - priča Ristić.

Velika je stvar, kaže on, to što je 2014. godine Aleksandar Vučić rekao da nema dokaza da su zločin počinili Albanci i da će od istine i glava da boli.

- Niko pre Vučića nije smeo ni da spomene, a kamoli da govori o zločinu. Izložio se velikom riziku. Mi to poštujemo kao roditelji. Mi nikakvu informaciju nemamo o tome, ne znamo da li je osmišljeno ili neosmišljeno, ali neverovatno je i nemoguće izvesti tako strašan napad, doći neprimetno otići neprimetno - priča Ristić.

KAKO JE SVE IZGLEDALO U PEĆI?

Rat je buktao, a grad je te 1998. godine bio, praktično, u vanrednom stanju. Pobuna OVK, ratne operacije i borbe su oko grada, a u naselju policijski čas. Naši sagovornici kažu da je to i njima teško padalo, a ne mladima, željnima slobode i izlazaka.

Situacija se u poznu jesen smirila. Pričalo se na televiziji da je teroristima slomljena kičma, čak je i ukinut policijski čas, a roditelji su verovali da je zaista tako... Dečaci su se često skupljali u "Pandi", kafiću blizu njihovih domova i gimnazije. A za to što su verovali su, kažu, platili cenu.

- Dvojica ludaka su upali s automatskim puškama i faktički ih streljali - kaže Ristić.

A tog dana bilo je neobično mirno, priseća se Zvonimir Gvozdenović. Slike ulica Peći ponovo su oživele u njegovoj glavi. Kaže, bilo je prohladno, maglovito i neobično mirno. Ali, niko od Srba nije slutio tragediju.

- Već posle tri sata popodne nijedan albanski kafić nije radio, sve je bilo zatvoreno. Da li su nešto načuli, svi smo se pitali šta se dešava. Oko 8 i 10 zvala me je kuma Jovanka i kaže: "Gde ti je Vule?". Tražili su ga od jednog do drugog kafića, a ona mi kaže "Idi, nešto se desio u 'Pandi', bila je pucnjava". Gazda me je odveo u bolnicu, već se znalo šta se desilo. Tamo ljudi uznemireni, svi mi se sklanjaju, svi beže od mene, vidim uplakani svi. Tek tada javile su se crne slutnje. Rekli su mi da sednem i da je Vule preminuo - opisuje Gvozdenović.

Danas, kaže, ne može tek tako ni da ode na grob. Nije lako ni 20 godina posle, bez posebne pripreme i bezbednosnih mera, otići i zapaliti sveću.

KO SU ŽRTVE?

- Ivan Obradović (15)

- Vukota Gvozdenović (16)

- Svetislav Ristić (18)

- Dragan Trifović (18)

- Zoran Stanojević (18)

- Ivan Radević (24)

Svi, osim Radevića, bili su učenici pećke gimnazije "Sveti Sava". Ivan je bio student.

(M. Beljan)