Kupuju duvan na pijaci, pa puše pastu za zube i ostatke koječega: Crno tržište pakao je za svakog pušača (FOTO)

Ona mi je prodala, takozvani, duvan koji nikada neću zaboraviti. Imao je miris kravlje mokraće

Godinu 2018. počeh odlukom da s pušenja cigareta pređem na pušenje duvana, pa još i napisah tekst o tome, uz detaljnu računicu kako uštedeti. Dovoljno za prepoloviti dug na kreditnoj kartici! A onda sam htela otplatu duga da ubrzam, pa sam s duvana kupljenog na trafici prešla na onaj s pijace. Onaj švercovani. Ne baš pošteno prema državi. Prema meni još manje.

Jer - pušenjem duvana kupljenog kraj pijaca nesrećni zavisnik okajaće sve svoje grehe, ni pakao mu posle ovoga neće teško pasti.

"KUKUREK" DUVAN

Prvi koji sam kupila i nije bio tako loš, ni onaj drugi. Pušila sam danima za 200 dinara i već znala kada će dug na kreditnoj iznositi nula. Treći koji sam pazarila od "dilerke" kraj pijace pre je bio trava pokošena u prigradskom naselju. Radovala sam se sledećoj kupovini ubeđena da gore od ovoga ne može biti.

Učinila sam sve da delujem milo kako bi moja "dilerka", žuta plavokosa, našla u sebi milosti da mi proda išta nalik na duvan. Prodala mi je nešto što me gonilo da napadnem ukućane. Uvijala sam to u kupljene filtere i zalud vukla, dimilo je, ali to nije bio duvan. Moje telo nije dobijalo ono na šta je naviklo u cigarama. Prozvala sam to - kukurek i svima počela da pričam da pušim kukurek. Jer, to duvan nije, neka biljka jeste, i zašto ne bi bio kukurek, to mi je prvo palo na pamet.

Boje duvana sa pijace Foto: Telegraf

Promenila sam "dilera". I ovaj je trgovao kraj zelene pijace. Čak dva puta mi je prodao sušenu biljku koja ozbiljno podseća na duvan. Mislila sam da sam našla pravog! Ali, u trećem susretu mi je uvalio nešto što bih nazvala - pakleni kukurek. Duvana kao da nema, kao da pušim korov, ali neki koji peku grlo paleći glasne žice uz osećaj da te neko šutira u pluća. Pola tog duvana sam bacila.

BALAVI DUVAN

Našla sam trećeg "dilera" kraj zelene pijace. Ovaj je bio mlad, onako "trbušast", kleo mi se u dobre dobavljače. Da bi me ubedio u kvalitet svoje robe, munjevito mi je uvio cigaru i obilato olizao rizlu. Dok sam razmišljala kako da pobegnem od balave cigare, držala sam je na usnama, a on je već spremio upaljač. Ni danas ne znam zašto me je bilo sramota da mu kažem da se gadim te cigare. Kupila sam kesicu duvana i pobegla. Vratila sam se prvoj "dilerki".

Ona mi je prodala takozvani duvan koji nikada neću zaboraviti. Imao je miris kravlje mokraće. Znam taj miris, skoro radih priču o vlasniku 200 krava.

Lokacija za kupovinu duvana, Zelena pijaca u Kragujevcu Foto: Telegraf

U očaju, sledeći sam pazarila od napuštenog drugog "dilera". Ovaj duvan je mirisao na pastu za zube, a kada ugasim cigaru bilo mi je muka. Ipak sam nastavila kod njega da kupujem, em mi je kao čovek najsimpatičniji, em se od nedavno lepo ispričamo. A svakako, niko kraj pijaca i nema valjan duvan!

LEP KO DUŠA

Pa ga pitah: "Imaš li danas nešto bolje, kakav ti je duvan?" On me pogleda duže nego inače.

- Pitaš bostandžiju kakav mu je bostan! Pa odličan je, naravno. Vidi ga, lep ko duša - reče mi prodavac tapkajući šakom kesicu duvana i pakujući je u neku crnu kesu.

Filteri Foto: Telegraf

- Daaa - odgovaram i slatko se smejem svojoj naivnosti i njegovoj mudrosti.

Zahvalna što mi ne reče - sestro, nemaš za cigare na trafici, kupi ovo, nosi kući i uvijaj. I ne razmišljaj šta je ovo iseckano, da li je ofarbano nekom bojom, kojih sve otrova ovde ima, čime je prskano i odakle ovaj otpad uopšte dolazi. Jer nemaš za cigare, zaboga.

Ili batali pušenje.

(M.R.)